Михајло Јанковић – Инајет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Михајло Јанковић је био један од пионира лесковачке индустрије за кога се није нашао званични биограф.

Биографија[уреди]

Родио се у Лесковцу 1858. г., у трговачкој породици. Као дечак од 14 година остао је без родитеља и ступио у службу Глигорија Јовановића. За рачун свога газде, у почетку само са њим, путовао је често по Србији и Бугарској, као и остали лесквачки трговци, и пре ослобођења Јужног Поморавља. После седмогдншње службе постао је самосталан трговац и оженио се ћерком Косте Илића Мумџије.

Михајло је у Бугарској добро упознао производњу гајтана и сукна, и када је доцније дошао у незавидан положај да гајтан набавља путем кријумчарења или заобилазно преко Трста, успео је да наговори свога таста да један део свога капитала уложи у подизање друге лесковачке гајтанаре у Козару. Он је убедио свога таста и у то да треба своје синове да да на школовање. Темпераментан и склон потпуној самосталности, Михајло је после годину дана иступио из ортаклука са својим тастом и осталима, па 1893. г. купио у Грделици једну воденицу и ту подигао млин и фабрику гајтана (1894. г.), трећу по реду у лесковачком крају. 1904. г. Он је ову фабрику продао Глигорију Јовановићу и Милану А. Поповићу, с тим да и сам буде ортак у истој, али му је право на то још одмах било оспорено. Према једном податку , Мика је 1905. г. подигао у Лесковцу прву фабрику памучних тканина с полумеханичким разбојима и после двогодишњег рада пренео је у Ниш.

Михајло Инајет умро је 7. октобра 1930. г. Оставио је 6 синова, који су се бавили трговином, и три кћери.[1]

Референце[уреди]

  1. Д. Трајковић. О почецима лесковачке текстилне индустрије, Лесковачки зборник 7, 168 страна , Лесковац, 1967