Јужно Поморавље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Историјат[уреди]

South Morava valley.JPG
Ј. Морава код Владичиног Хана
Јужна Морава код Ниша
Juzna Morava Moravac.jpg

Пре 60 милиона година, почиње Алпска орогенеза (процес постанка веначних планина) набирањем настају Динарске и Шарске планине на западу и Карпатско-балканске на истоку. Раседањем српско-македонске масе (најстарије копно у Србији) настају громадне планине и котлине (Врањска, Лесковачка и Нишка).

Геоморфолошке карактеристике[уреди]

Јужно Поморавље је планинско долинско котлинска макрорегија и мезорегија јужне Србије. Родопска Србија обухвата јужне и југоисточне делове уже Србије. Окосница овог дела Србије је моравска удолина која је изграђена на простору родопске масе на западном рубу Карпатско-балканског руба. У ужем смислу то је долинска регија у којој се налазе меридијански поредјане котлине који су настали комадањемродопске масе. Комадање родопске масе је почело у пиринејској фази алпске орогенезе, наставиља се током средњег и горњег миоцена, што је омогућило трансгресији да захвати потолине северно и јужно од Грделичке клисуре. У морфологији рељефа се издвајају и површи, различитих висина. Површи су формирали сливови који су се формирали на дну моравске удолине још прејезерске транзгресије и чији су се изворишни краци сучељавали у Грделичкој клисури. Највише површи су флувијалног порекла. Серија површи испод најниже је такодје флувијалног порекла. Пратећи регресију језера ка северу и југу реке су удубљивале своје долине. Композитна долина Јужне Мораве се састоји од: Врањске котлине, Грделичке клисуре, Лесковачке котлине, Печењевачко гсужења, Брестовачке котлине, Корвинградског сужења, Нишке котлине, Мезграјског сужења, Алексиначке котлине и Сталаћке клисуре.

Косовско Поморавље[уреди]

У Косовском делу су б регије - Биначком крају су: Гњиланска котлина , Угљарска сутеска (која спаја Гњиланску котлину и Изморник), Изморничка клисура 15 км, Изморничко проширење и Кончуљска клисура 14 км (која спаја Изморник са Врањском котлином).

[а]

Прешевска повија[уреди]

Прешевска повија је морфолошки и хидролошки веома значајна. То је према југу померено релативно ниско развође измедју два велика басена односно слива Прешевске Моравице и Коњарске реке. Прешевско-кумановска удолина измедју Врањске и Кумановске долине је дужине 60 км а ширине 8 км . То је тектонско - ерозивно удубљење спуштрено измедју шкриљасто-кречњачких планина Скопске Црне Горе - на западу и Рујена – на истоку . Повија се диже десетак метара над Прешевским пољем, покривена је речним шљунком и песком - од ње се вода разилазила Ј. Морави и Вардару .

Реке јужног Поморавља[уреди]

Главни водоток је Јужна Морава са својих 157 притока. Најважније леве притоке су: Бистрица, Калиманка, Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Џепска река, Предејанска река, Козарачка река, Власина, Нишава (најдужа притока) и Сокобањска Моравица.

Становништво и привреда[уреди]

Прометна долина Јужне Мораве је одавно настањена. Лесковачка и Нишка котлина биле су густо насељене још у преримско доба, као и сада. Нарочито су густо насељене котлинске равни. У јужном Поморављу живе досељеници из јужних крајева који су се населили у Врањској котлини, у Иногдишту, Пољаници, Пустој реци, Лесковачкој котлини, Заплању, Добричу и Нишко-алексиначкој котлини; затим шопско становништво у Власини и Крајишту и у оазама јужног Поморавља; даље, досељеници са Косова и Метохије у косовском Поморављу, Копаонику и Топлици где има и Динарских досељеника. Јужно Поморавље је плодно, јер се знатним делом састоји од речних и језерских седимената. Међутим, укупно узевши, тло јужног Поморавља знатно заостаје за тлом великог Поморавља, у којем је земљиште плодније, равнице и побрђе пространије, талози већи, мање надморске висине не изазивају ерозије и бујицу. Кватарне наслаге Бинача су под ливадама, шитом и дуваном. Дна свих котлина су под ливадама и културама кукуруза, конопља, као и осталим влажним културама и баштама. На сувим неогеним брежуљцима, поред воћа и дувана гаји се и винова лоза. Лесковачке котлине су под њивама и виноградима, а долинске равни су под поврћем и конопљом. Јужнопоморавски крајеви се више специјализују у пољопривредној производњи. Нарочито се истиче повртарство. Гајење паприка (Лесковац), парадајз, кромпир и бостан (Добрич). Поједина села производе баштованске културе за домаће и страно тржиште. Планински ободи котлина више су голи јер је земљиште обешумљено због раније претеране сече. По ободу Лескоачке котлине се местимиично очувала букова шума. Рудно богатство јужног Поморавља, у ширем смислу, је чак богато рудама, али не толико као карпатска Србија. Долина Јужне Мораве је богата угљем. Алексиначки рудници угља дају мрки угаљ. Код Алексинца и Врања има уљаних шкриљаца из којих се може добити нафта. Код Врања има асфалта. Код Прешева има Хрома а код Бујановца антимона и графита. Новобрдски рудоносни рејон спада у наша најпознатија рудишта. Рудник леуцита код Гњилана даје вештачко ђубриво.[2]

Насеља[уреди]

Долина Јужне Мораве је одувек добро насељена. Сеоска насеља у котлинама и долинама су збијена, налазе се дуж путева и брже се развијају од планинских села, која су разбијена. Планинска села одликује емиграција њихових становника. Ниш (184.635 ст) је стари римски град, турска тврђава и други савремени центар уже Србије. У турско време Ниш је био погранични град. Ниш је одувек имао улогу индустријског града. Први је добио индустрије у вези са железничким саобраћајем. Прометни положај Ниша утицао је да он постане тржиште плодне околине. У Нишу је најразвијенија метало-препађивачка индустрија. Ниш је јако гравитационо средиште што потврђују знатне дневне миграције. У близини Ниша налази се Нишка Бања са радиоактивном водом. У овом граду се налази Ћеле кула, историјски споменик Србије. Алексинац највеће насеље алексиначке котлине. Он се није јаче развио због близине Ниша. Рудници угља у близини града развили су ново насеље. Лесковац је по величини други град Јужног Поморавља. Седиште је Лесовачке котлине и Дубочице. Лесковац лежи на месту где се стичу путеви, који воде долинама Јужне Мораве. Лесковац је у 19. веку био познат занатско-трговачки град. У Лесковцу се традиционално гаји конпља која је омогућила развитак текстилне индустрије након изградње железнице. Врање је познато старо занатско-трговачко насеље. Удаљено је од железнице 3 км. Средиште је Врањске котлине. У близини Врања налати се рудник фелдспата и позната Врањска Бања. Остала битна насеља су: Врањска бања, Владичин Хан, Бујановац, Прешево, Гњилане и Ново Брдо.[2]

Саобраћај[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Косовско Поморавље је са југоистока омеђено Скопском Црном Гором (Карадагом), на западу је једним делом отворено према Косовској котлини, други окружује планина Жеговац, а на северу се простире новобрдски крај, док се североисточни крајеви граниче са општинама Бујановац, Врање, па и Лесковац.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Владимир Цветановић – Из ономастике Гњилана, страна - 1 - (Ономатолошки прилози (књига IX) – Српска академија и уметности, Београд 1988.)[1]
  2. 2,0 2,1 Др. Јован Ћ. Марковић: Географске области социјалистичке федеративне републике Југославије

Литература[уреди]

  • Милић, Чедомир (1967), Долинска морфологија у горњем и средњем току Јужне Мораве, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“,

књ.21, Београд;

  • Анђелковић, М.- Тектоника Југославије. – Геолошка анализа балканског полуострва, Београд 1978.
  • Родић П. Д. и Павловић А. М.- Географија Југославије 1, Београд 1994 - Савремена администрација