Миљко Ковачевић
| Миљко Ковачевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1905. |
| Место рођења | Вича, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1982. (76/77 год.) |
| Место смрти | Вича, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Миљко Ковачевић (1905−1982) из Виче један је од последњих мајстора драгачевског каменореза.[1]
Живот и дело[уреди | уреди извор]
Ученик Љуба Ђекића из Ртију.[2]
Споменике и крајпуташе израђивао је од живичког пешчара у које је мајсторски урезивао правилна слова, крстове, Христова распећа, голубове који зобљу грожђе и разне предмете који ближе одређују покојникову личност: војницима оружје и медаље и друга ратничка обележја; домаћинима - кључеве; ђацима - књиге и мастионице; момцима - двојнице; девојкама - котарице са плетивом.[2]
За разлику од већине драгачевских каменорезаца, своје рукораде бојио је смиреним бојама.[1]
Писао је епитафе за каменоресце Михајловиће из Криваче.[3]
Епитафи[уреди | уреди извор]
У камен је уписивао опширне животописе покојника:
Крајпуташ Ђорђу Костићу (†1915) (крај пута Вича−Гуча)
- За вечну успомену
- нашем оцу и брату
- који пропаде
- ЂОРЂЕ КОСТИЋ
- из Гуче
- који као честит
- и поштен грађанин
- поживи 48 година
- а као војни обвезник ступијо је
- у овај европски рат
- при штабу са својим коњом
- као коморџија
- X комбиноватог пука III позива
- а приликом евакуације Србије
- при оступању војске на Крф
- и путовању преко Албаније 1915. г.
- негде је умро, извештаја нема где.
- Бог да му душу прости
- Билег овај подигоше
- синови Милисав и Радован.
- Писа Миљко Ковачевић из Виче.[4]
Споменик Јовану Ковачевићу (†1938) (Вичa – Мирковац)
- Овде је сарањен
- ЈОВАН А. КОВАЧЕВИЋ
- Уважени грађанин
- и економ села Виче
- кои часно поживи
- међу људима 59 год.
- и участвовое у европском рату
- од 1912–1918. г. као наредник
- А умро 31 марта 1938 год.
- И Бог да му душу прости
- Спомен му подигоше
- син Бошко
- жена Даринка
- Писа Миљко Ковачевић
- Вича у 1938 г.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.