Модел три света
Изрази Први свет, Други свет и Трећи свет првобитно су коришћени да би се светске нације поделиле у три категорије. Потпуно рушење статуса кво после Другог светског рата, познатог као Хладни рат, оставило је две (првобитно три) суперсиле (САД и Совјетски Савез) да се боре за коначну глобалну превласт. Створили су два кампа, позната као блокови. Ови блокови су чинили основу концепта Првог и Другог света.[1]
Данас се термини први и трећи свет генерално користе за означавање развијених земаља и земаља у развоју.
Историја[уреди | уреди извор]
Рано током периода Хладног рата, НАТО и Варшавски пакт су створили Сједињене Државе и Совјетски Савез, респективно. Називали су их и западни блок и источни блок. Околности ова два блока биле су толико различите да су у суштини била два света, међутим, нису били нумерисани као први и други.[2][3][4] Почетак Хладног рата обележен је чувеним говором Винстона Черчила „Гвоздена завеса“.[5] У овом говору Черчил описује поделу Запада и Истока као толико чврсту да би се могла назвати гвозденом завесом.[5]
Године 1952, француски демограф Алфред Сауви сковао је термин Трећи свет.[6] Инспирацију је нашао у уређењу Француске пре револуције. Прва два сталежа су племство и свештенство, а сви остали чине трећи сталеж.[6] Он је упоредио капиталистички свет (тј. Први свет) са племством, а комунистички свет (тј. Други свет) са свештенством. Као што је трећи сталеж чинио све остале, Сауви је трећим светом назвао све земље које нису биле у овој хладноратовској подели, односно несврстаним и неумешаним државама у „конфликт Исток–Запад“.[6][4] Са директним сковањем термина Трећи свет, прве две групе су постале познате као „Први свет“ и „Други свет“. Овде се појавио систем три света.[4]
Међутим, Џорџ Мануел сматрао је да је модел три света застарео. У својој књизи из 1974. Четврти свет: индијска стварност, он описује настанак четвртог света док је сковао тај термин. Четврти свет се односи на „нације“, на пример, културне ентитете и етничке групе, аутохтоних народа који не чине државе у традиционалном смислу. [7] Уместо тога, они живе унутар или изван државних граница (види Прве нације). Један пример су Индијанци Северне Америке, Централне Америке и Кариба.[7]
Са падом Совјетског Савеза 1991. године, Источни блок је престао да постоји; са њом, па и сва применљивост термина Други свет.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Gaddis, John (1998). We Now Know: Rethinking Cold War History. Oxford: Oxford University Press. стр. 1—2. ISBN 0-19-878071-0.
- ^ Melkote, Srinivas R.; Steeves, H. Leslie (2001). Communication for development in the Third World: theory and practice for empowerment. Sage Publications. стр. 21. ISBN 0-7619-9476-9.
- ^ Provizer, Norman W. (1978). Analyzing the Third World: essays from Comparative politics. Transaction Publishers. стр. 3. ISBN 0-87073-943-3.
- ^ а б в Leonard, Thomas M. (2006). „Third World”. Encyclopedia of the Developing World. 3. Taylor & Francis. стр. 1542—3. ISBN 0-87073-943-3. Приступљено 2009-11-01.
- ^ а б „Winston Churchill "Iron Curtain"”. The History Place. Приступљено 2018-01-11.
- ^ а б в „Three Worlds Model”. University of Wisconsin Eau Claire. Архивирано из оригинала 12. 5. 2015. г. Приступљено 2018-01-11.
- ^ а б „First, Second and Third World”. One World – Nations Online. јул 2009. Приступљено 2018-01-11.
- ^ „Fall of the Soviet Union”. The Cold War Museum. 2008. Архивирано из оригинала 24. 07. 2017. г. Приступљено 2009-11-01.
