Мод Ментен

С Википедије, слободне енциклопедије
Мод Ментен
Пуно имеМод Леонора Ментен
Датум рођења(1879-03-20)20. март 1879.
Место рођењаПорт Ламбтон, Онтарио, Канада
Датум смрти17. јул 1960.(1960-07-17) (81 год.)
Место смртиЛимингтон, Онтарио, Канада

Мод Леонора Ментен (Порт Ламбтон, Онтарио, 20. март 1879 – Лимингтон, Онтарио, 17. јул 1960)[1] је била канадски лекар и хемичар. Као биомедицински и медицински истраживач, дала је значајан допринос кинетици ензима и хистохемији, и измислила процедуру која је остала у употреби. Она је првенствено позната по свом раду са Леонор Михаелис на кинетици ензима 1913.[2] Рад је преведен са немачког језика на енглески.[3][4]

Мод Ментен је рођена у Порт Ламбтону у Онтарију и студирала је медицину на Универзитету у Торонту. Била је међу првим женама у Канади које су стекле докторат медицине.[5]

Пошто женама у то време није било дозвољено да учествују у истраживањима у Канади, Ментен је потражила неку другу могућност да настави свој рад. Године 1912. преселила се у Берлин где је радила са Леонор Михаелис и била коаутор њиховог рада у Biochemische Zeitschrift,[6] показујући да је брзина ензимски катализоване реакције пропорционална количини комплекса ензим-супстрат. Овај однос између брзине реакције и концентрације ензима-супстрата познат је као Михаелис-Ментенина једначина.

Након рада са Михаелисовом у Немачкој, уписала је постдипломске студије на Универзитету у Чикагу где је и докторирала 1916.[7] Њена дисертација носила је наслов "Алкалност крви у малигним и другим патолошким стањима; заједно са запажањима о односу алкалности крви и барометријског притиска".

Ментенова се придружила факултету Универзитета у Питсбургу 1923. и ту је остала до пензионисања 1950.[8] Постала је доцент, а потом и ванредни професор на Медицинском факултету и била је шефица патологије у Дечјој болници у Питсбургу. Њено последње унапређење у редовног професора, 1948. године, било је са 69 година у последњој години каријере.[9][10] Њено последње академско место је било место научног сарадника на Институту за медицинска истраживања Британске Колумбије.

Младост и рад[уреди | уреди извор]

Ментенова је рођен у Порт Ламбтону, Онтарио, Канада. Њена породица се преселила у Харисон Милс у Британској Колумбији, где је њена мајка радила као поштарка. Након завршене средње школе, Ментенова је похађала Универзитет у Торонту где је дипломирала уметност 1904. и магистрирала физиологију 1907. године. Док је дипломирала, радила је као демонстратор у лабораторији за физиологију на универзитету.

Мод Ментен је желела да настави своја медицинска истраживања, али је открила да су могућности за жене у Канади биле ретке у то време. Као резултат тога, прихватила је стипендију на Рокфелеровом институту за медицинска истраживања и напустила Канаду, стигавши у Њујорк 1907. Тамо је проучавала ефекат радијум бромида на канцерогене туморе код пацова. Ментенова и још двојица научника објавили су резултате свог експеримента, били су аутори прве монографије коју је објавио Рокфелеров институт.[11] Мод Ментен је радила као приправник у њујоршкој болници за жене и децу. После годину дана на Институту, Мод се вратила у Канаду и започела студије на Универзитету у Торонту где је 1911. постала једна од првих Канађанки које су стекле звање доктора медицине.[12]

Михаелис-Ментен једначина[уреди | уреди извор]

Године 1912. Ментенова се вратила медицинским истраживањима, радећи са познатим хирургом Џорџом Крилом, у чију част је назван кратер Крил на Месецу. Њихов рад се концентрисао на контролу ацидо-базне равнотеже током анестезије.[13] Отприлике у то време упознала је Леонор Михаелис, која је била један од водећих светских стручњака за pH и пуфере.[14] Ментенову је привукао рани рад Михаелисове на кинетици ензима. Упркос њеној скромној лабораторији у Берлину, донела је тешку одлуку да пређе океан и ради са Михаелисовом.

Ментен и Михаелис су користили једначину да изразе однос који су истраживали:

за брзину у смислу концентрације супстрата и константи и (писано савременим симболима). Деценију раније, Виктор Анри је укључио еквивалентну једначину у своју докторску тезу, али није ценио важност стабилног стања нити поједностављења које би произашло из разматрања почетне брзине, и није је користио.[15][16] Једначина показује не само да је сваки ензим специфичан за свој супстрат, већ и да се брзина реакције повећава до засићења како се концентрација супстрата повећава. Константа која се користи за изражавање ове брзине сада се назива Михаелисова константа.[17] Рад у коме се изводи једначина Михаелис–Ментен је Ментенино најпознатије дело.[6]

Остали радови[уреди | уреди извор]

Након истраживања у Берлину, Ментенова је уписала Универзитет у Чикагу, где је 1916. године стекла докторат у биохемији.[18] Године 1923. још увек није могла да нађе академско место за жену у Канади; заузела је позицију као део факултета медицинске школе на Универзитету у Питсбургу док је радила као клинички патолог у Дечјој болници у Питсбургу. Упркос захтевима оба посла, Ментен је нашла времена да одржи активан истраживачки програм,[19][20][21] као аутор или коаутор више од 70 публикација. Иако је њено унапређење из доцента у ванредног професора било благовремено, звање редовног професора стекла је тек са 70 година, само годину дана пре пензионисања.[22]

Као део опсежног рада на алкалној фосфатази,[23][24][25] Ментенова је изумела реакцију спајања азо-боје, која се још увек користи у хистохемији. Ово је описано у великом уџбенику из 1950-их[26] следећим речима:

Није превише рећи да је употреба овог принципа била генијална.

Она је окарактерисала бактеријске токсине из B. paratyphosus, Streptococcus scarlatina, и Salmonella ssp. који су коришћени у успешном програму имунизације против шарлаха у Питсбургу 1930-их - 1940-их.[27] Такође је спровела прво електрофоретско одвајање протеина хемоглобина у крви 1944.[28] У томе је за неколико година предухитрила резултате Лајнуса Полинга и његових сарадника[29], међутим, он се обично сматра заслужан за откриће.

Мод Ментен је такође радила на својствима хемоглобина, регулацији нивоа шећера у крви и функцији бубрега.[30]

Наставила је да ради на канцеру, посебно код деце,[31] као и другим болестима деце.[32][33]

Након пензионисања са Универзитета у Питсбургу 1950. године, вратила се у Канаду где је наставила да се бави истраживањем рака на Институту за медицинска истраживања Британске Колумбије (1951–1953).[34]

Лоше здравље приморало је Ментенову да се пензионише 1955. и умрла је 17. јула 1960. у 81. години у Лимингтону, Онтарио.[10][5]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ребека Склут приказује Ментенову као ситну динамичну жену која је носила „париске шешире, плаве хаљине са нијансама витража и ципеле Бастер браон“.[10] Возила је модел Т Форд кроз подручје Универзитета у Питсбургу око 32 године и уживала у многим авантуристичким и уметничким хобијима. Свирала је кларинет, стварала слике достојне уметничких изложби,[5] пењала се на планине, ишла на арктичку експедицију и уживала у астрономији. До своје смрти, савладала је неколико језика, укључујући руски, француски, немачки, италијански и најмање један индијански језик, халкомелем.[35] Иако је Ментенова већину својих истраживања радила у Сједињеним Државама, она је задржала канадско држављанство током свог живота.[35]

Почасти[уреди | уреди извор]

Током своје каријере Мод Ментен је била повезана са многим научним друштвима.

Након њене смрти, колеге Арон Х. Сток и Ана-Мари Карпентер одали су почаст канадској биохемичарки у читуљи у Nature: „Ментенова је била неуморна у својим напорима у корист болесне деце. Била је инспиративна учитељица која је стимулисала студенте медицине, сталне лекаре, и научне сараднике да чине највеће напоре. Њени сарадници ће је дуго памтити по њеном оштром уму, по одређеном достојанству понашања, по ненаметљивој скромности, по њеној духовитости, а пре свега по њеном ентузијазму за истраживање."[36]

Године 1998. постхумно је примљена у Канадску медицинску кућу славних.[5] Такође је одликована плакетом на Универзитету у Торонту. На Универзитету у Питсбургу одликована је именованом катедром и меморијалним предавањима.[10] Порт Ламбтон, Канада, где је Ментен рођена, поставила је комеморативну бронзану плочу о њој 2015.[37]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dr. Maud Menten”. The Canadian Medical Hall of Fame. Приступљено 20. 12. 2021. 
  2. ^ Michaelis, L.; Menten, M. L. (1913). „Die Kinetik der Invertinwirkung” [The kinetics of invertin action]. Biochemische Zeitschrift. 49 (17): 333—369. 
  3. ^ Michaelis, L.; Menten, M. L. (2013). „The kinetics of invertin action”. FEBS Lett. 587 (17): 2712—2720. PMID 23867202. doi:10.1016/j.febslet.2013.07.015. 
  4. ^ Johnson, Kenneth A.; Goody, Roger S. (2011). „The Original Michaelis Constant: Translation of the 1913 Michaelis–Menten Paper”. Biochemistry. 50 (39): 8264—8269. PMC 3381512 Слободан приступ. PMID 21888353. doi:10.1021/bi201284u. 
  5. ^ а б в г „Dr. Maud Menten”. The Canadian Medical Hall of Fame. Приступљено 20. 12. 2021. 
  6. ^ а б Michaelis, L.; Menten, M. L. (1913). „Die Kinetik der Invertinwirkung” [The kinetics of invertin action]. Biochemische Zeitschrift. 49 (17): 333—369. 
  7. ^ „Leonor Michaelis and Maud Menten”. Science History Institute. јун 2016. Приступљено 20. 3. 2018. 
  8. ^ Menten, M. (1919). „A Study of the Oxidase Reaction with α-Naphthol and Paraphenylenediamine”. The Journal of Medical Research. 40 (3): 433—458.3. PMC 2104435 Слободан приступ. PMID 19972493. 
  9. ^ „Leonor Michaelis and Maud Menten”. Science History Institute. јун 2016. Приступљено 20. 3. 2018. 
  10. ^ а б в г Skloot, Rebecca (октобар 2000). „Some called her Miss Menten” (PDF). University of Pittsburgh School of Medicine magazine. Приступљено 14. 10. 2014. 
  11. ^ Jobling, J W; Flexner, Simon; Menten, Maud L (1910). Tumors of animals. Rockefeller Institute for Medical Research. 
  12. ^ Skloot, Rebecca (октобар 2000). „Some called her Miss Menten” (PDF). University of Pittsburgh School of Medicine magazine. Приступљено 14. 10. 2014. 
  13. ^ Menten, M. L.; Crile, G. W. (1915). „Studies on the hydrogen-ion concentration in blood under various abnormal conditions”. Am. J. Physiol. 38 (2): 225—232. doi:10.1152/ajplegacy.1915.38.2.225. 
  14. ^ Deichmann, U.; Schuster, S.; Mazat, J.-P.; Cornish-Bowden, A. (2014). „Commemorating the 1913 Michaelis-Menten paper Die Kinetik der Invertinwirkung: Three perspectives”. FEBS Journal. 281 (2): 435—463. PMID 24180270. doi:10.1111/febs.12598 Слободан приступ. 
  15. ^ Deichmann, U.; Schuster, S.; Mazat, J.-P.; Cornish-Bowden, A. (2014). „Commemorating the 1913 Michaelis-Menten paper Die Kinetik der Invertinwirkung: Three perspectives”. FEBS Journal. 281 (2): 435—463. PMID 24180270. doi:10.1111/febs.12598 Слободан приступ. 
  16. ^ Cornish-Bowden, A.; Mazat, J.-P.; Nicolas, S. (2014). „Victor Henri: 111 years of his equation”. Biochimie. 107: 161—166. PMID 25252213. doi:10.1016/j.biochi.2014.09.018. 
  17. ^ „Leonor Michaelis and Maud Leonora Menten”. 12. 12. 2017. 
  18. ^ Menten, M. L. (1919). „A study of the oxidase reaction with α-naphthol and paraphenylenediamine”. J. Med. Res. 40 (176): 433—458. PMC 2104435 Слободан приступ. PMID 19972493. 
  19. ^ King, CG.; Menten, ML. (1935). „The influence of vitamin C level upon resistance to diphtheria toxin I. Changes in body weight and duration of life”. Journal of Nutrition. 10: 129—140. doi:10.1093/jn/10.2.129. 
  20. ^ Menten, ML (1927). „Changes in the blood sugar of the cod, sculpin, and pollock during asphyxia”. J. Biol. Chem. 72: 249—253. doi:10.1016/S0021-9258(18)84376-9 Слободан приступ. 
  21. ^ Menten, ML (1922). „Pathological lesions produced in the kidney by small doses of mercuric chloride”. J. Med. Res. 43 (3): 315—321. PMC 2104460 Слободан приступ. PMID 19972572. 
  22. ^ „Leonor Michaelis and Maud Leonora Menten”. 12. 12. 2017. 
  23. ^ Menten, ML.; Janouch, M. (1946). „Changes in alkaline phosphatase of kidney following renal damage with alloxan”. Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine. 63 (1): 33—37. PMID 20274252. doi:10.3181/00379727-63-15482. 
  24. ^ Menten, ML.; Junge, J.; Green, MH. (1944). „Distribution of alkaline phosphatase in kidney following the use of histochemical azo dye test”. Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine. 57: 82—86. doi:10.3181/00379727-57-14706. 
  25. ^ Menten, ML.; Junge, J.; Green, MH. (1944). „A coupling histochemical azo dye test for alkaline phosphatase in the kidney”. Journal of Biological Chemistry. 153 (2): 471—477. doi:10.1016/S0021-9258(18)71989-3 Слободан приступ. 
  26. ^ Pearse, AGE (1953). Histochemistry: Theoretical and Applied (1st изд.). London: Churchill. 
  27. ^ „Scarlet fever deaths avoided in city”. The Pittsburgh Press. 19. 5. 1942. 
  28. ^ Andersch, MA; Wilson, DA; Menten, ML. (1944). „Sedimentation constants and electrophoretic mobilities of adult and fetal carbonylhemoglobin”. Journal of Biological Chemistry. 153: 301—305. doi:10.1016/S0021-9258(18)51237-0 Слободан приступ. 
  29. ^ Pauling, L; Itano, H A; Singer, S J; Wells, I C (1949). „Sickle cell anemia, a molecular disease”. Science. 110 (2835): 543—548. Bibcode:1949Sci...110..543P. PMID 15395398. doi:10.1126/science.110.2865.543. 
  30. ^ Stock, Aaron; Carpenter, Anna-Mary (1961). „Prof. Maud Menten”. Nature. 189 (4769): 965. Bibcode:1961Natur.189..965S. doi:10.1038/189965a0 Слободан приступ. 
  31. ^ Neale, AE.; Menten, ML. (1948). „Tumors of the thymus in children”. American Journal of Diseases of Children. 76 (1): 102—108. PMID 18117553. doi:10.1001/archpedi.1948.02030030109012. 
  32. ^ Menten, ML.; Fetterman, GH. (1948). „Coronary sclerosis in infancy - report of 3 autopsied cases, 2 in siblings”. American Journal of Clinical Pathology. 18 (10): 805—810. PMID 18889323. doi:10.1093/ajcp/18.10.805. 
  33. ^ Troll, MM.; Menten, ML. (1945). „Salicylate poisoning - report of 4 cases”. American Journal of Diseases of Children. 69: 37—43. doi:10.1001/archpedi.1945.02020130044006. 
  34. ^ Menten, ML.; Willms, M.; Wright, WD. (1953). „Nucleic acid content of splenic lymphocytes in normal and leukemic mice”. Cancer Research. 13 (10): 729—732. PMID 13094687. 
  35. ^ а б Cornish-Bowden, Athel; Lagnado, John (децембар 2013). „Maud Leonora Menten: A woman at the dawn of biochemistry” (PDF). The Biochemist. 35 (6): 46—47. doi:10.1042/BIO03506046 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 03. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2019. 
  36. ^ Stock, Aaron; Carpenter, Anna-Mary (1961). „Prof. Maud Menten”. Nature. 189 (4769): 965. Bibcode:1961Natur.189..965S. doi:10.1038/189965a0 Слободан приступ. 
  37. ^ Hnatyshyn, Carl (9. 10. 2014). „Plaques for historical figures approved for St. Clair Twp”. Wallaceburg Courier Press. Postmedia Network. Приступљено 2. 6. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мод_Ментен&oldid=27699120”