Морске маховине

Морске маховине Временски распон: Оспорени камбријски записи (Pywackia, Protomelission)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Кладус:	Lophophorata
Тип:	Bryozoa Ehrenberg, 1831
Класе
Види текст
Синоними
Ectoprocta (Nitsche, 1869) (formerly subphylum of Bryozoa)

Морске маховине (Bryozoa) су сесилне, колонијалне животиње које припадају групи лофофора. Живе у морским (око 4000 врста) и слатководним екосистемима (око 50 врста), а описано је и више хиљада фосилних врста.

Организација колоније

Колонијални организам бриозоа састоји се од:

• зооида, јединки и
• зоецијума, скелетног, неживог дела колоније.

Скелет је саставни део телесног зида и излучује га једнослојни епидермис (епител). Изграђен је од спољашњег кутикуларног слоја испод кога је слој прожет калцијум-карбонатом. Осим тако добро развијен, слекет може да буде и желатинозан или грађен од танке хитинске кутикуле.

Зооиди су тракама ткива међусобно повезани. Траке ткива се пружају кроз скелетни део. Сваки зооид састоји се од два дела:

• полипида, који је у ствари венац тентакула (лофофор);
• цистида, трупа.

Цистид је стално увучен у пехарасто удубљење скелета који је саставни део телесног зида, док полипид штрчи ван скелета и у њега увлачи према потреби.

Облик и изглед колоније зависи од:

• природе скелета
• облика зооида
• начина пупљења.

Најчешће су жбунасте, на различит начин гранате колоније, а поједине имају изглед желатинозне масе.

Полиморфизам зооида

Различити облици зооида обављају у колонији различите функције па се зато називају хетерозооиди:

• аутозооиди обављају функције исхране, а међу њима се издвајају авикуларије, које личе на главу птице са кљуном; оне хватају ситне организме, који су ту пронашли станиште, па тиме чисте колонију;
• вибракула које учествују, као и претходне, у чишћењу колоније;
• зооиди са столонама помоћу којих се прикачињу;
• зооиди за размножавање.

Унутрашња грађа

На површини тела је једнослојни епидермис испод кога се налазе слојеви мишића (кружних и уздужних). Испод њих је целом подељен на два дела: трупни (већи) и лофофорни (мањи), раздвојени преградом.

Крвни, екскреторни и респираторни систем немају.

Нервни систем се састоји од:

• нервног плексуса смештеног у телесном зиду и
• околождрелне ганглијске масе.

Хране се помоћу тентакула са трепљастим епителом, који потискује ситне планктонске организме ка усном отвору. Цревни систем почиње усним отвором који се наставља у ждрело, затим желудац од кога се пружа танко и дебело црево. Црево има потковичаст облик, а храна се вари екстрацелуларно.

Размножавање и развиће

Evactinopora briozoan нађена код Денвера, Мисури. Сада је у сталној колекцији Дечјег музеја Индијанаполисa.

Размножавају се бесполно и полно. Бесполно размножавање се углавном врши на два начина:

• пупљењем
• статобластима, који представљају унутрашње пупољке којима преживљавају неповољне температурне услове и образју се углавном у јесен код слатководних врста.

Морске маховине су углавном хермафродити, али до самооплођења ретко долази. Један зооид садржи један или више тестиса и један јајник, који немају сопствене одводне канале па се тако полне ћелије избацују у целом. Код врста које имају одвојене полове има таквих где су сви чланови колоније истог пола, као и оних које садрже одвојене јединке мушког и женског пола.

Оплођење се код највећег броја врста врши у телу или у лежајној комори на телу, где се и обавља браздање и образује трепљаста ларва слична трохофори. Она једно време плива, затим пада на дно и од ње се развија први зооид да би се од њега пупљењем образовала колонија.

Класификација

Деле се на две класе:

1. Gymnolaemata, има их око 4000 врста и живе у морској води и то углавном у литоралној зони, мада су нађене и врсте на дубини од 5.000 m; имају добро грађен скелет који се састоји од хитинске кутикуле и калцијум-карбоната; на отвору пехара образује се поклопац;

2. Phylactolaemata, живе у слаткој води и има их око 50 врста; скелет је слабије развијен и желатинозан или изграђен од танке кутикуле; бесполно се, поред пупљења, размножавају и статобластима чији облик и изглед представљају таксономску карактеристику.

Литература

• Брајковић, М: Зоологија инвертебрата I део, ЗУНС, Београд, 2003.
• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

• БиоНет Школа Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. октобар 2008)
• Index to Bryozoa
• Other Bryozoan WWW Resources
• International Bryozoology Association
• Bryozoan Introduction Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. септембар 2006)
• The Phylum Ectoprocta (Bryozoa)
• Phylum Bryozoa са Викиврста
• Bryozoans