Мртва природа

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Мртва природа (вишезначна одредница).

Мртва природа је врста сликарског мотива где се случајно или стилизовано нагомилавају предмети који стварају тему слике. Сликар стилизује своје предлошке и ствара композицију слике.

Сликарска Мртва природа[уреди]

Најстарије мртве природе потичу из зидних слика из Помпеји и Херкуланеума а касније се појављују на мозаицима у старом Риму. У доба средњега века ови мотиви се не појављују и такорећи су угаснули и појављују се поново у 15. веку у доба ренесансе и то најме код холандских дела Јан ван Ајка, Рохир ван дер Вејдена, Конрад Вица и других.

Првобитно је овај мотив био употребљаван као спортеднн мотив. Мртва порирода као посебан мотив почела се користити у другој половини 16. века од стране Јана Бројгела Старијег и свој врхунац је доживела у 17. веку у доба барокне уметности када је постало обљубљено не само код холандских сликара већ у целој Европи (између осталих и код Јан Бројгела Млађег) У 18. веку се овим мотивима посветио Жан- Баптист Оудри а касније у 19. веку и 20. веку сликарски мотив мртве природе раширио у све сликарске области а најпознатији сликар мртве природе тога доба је Пол Сезан, Жорж Брак, Ђорђио Моранди и други. У садашњости је мртва природа (фотографија) најраширенија у фотографској уметности и много више него у сликарству.

Литература[уреди]

  • Malá československá encyklopedie. Praha : Academie, 1984-1987.
  • Otov naučni rečnik


Спољашње везе[уреди]