Мртве душе

Мртве душе
Прво издање из 1842.
Настанак
Ориг. наслов	Мёртвые души
Аутор	Николај Васиљевич Гогољ
Земља	Русија
Језик	руски
Садржај
Место и време радње	Руска Империја
Издавање
Датум	1842.

Мртве душе (рус. Мёртвые души) је роман Николаја Васиљевича Гогоља објављен 1842. године. Убраја се у једно од најпознатијих дела руске књижевности 19. века.

Роман описује путовања и авантуре Павла Ивановича Чичикова (рус. Павел Иванович Чичиков) и људи које сусреће. Ови људи су илустрација руске средње класе прве половине 19. века. Чичиков је средњовечни човек финих манира, бивши колешки саветник, са амбицијама да се обогати и живи животом племића.

Прича романа о авантуристичком путовању подсећа на Одисеју и Божанствену комедију, али и на пикарске романе из 16. и 17. века са епизодама из живота преваранта.

Идеју за ово дело Гогољу је предложио Александар Пушкин септембра 1831. Гогољ га је замислио као епску поему у прози у три дела. Писац је завршио и објавио само први део трилогије 1842. Други део је изгубљен, т.ј. писац га је уништио непосредно пред смрт. Од њега је остало неколико поглавља у виду скице. Што се тиче трећег дела, познате су само неке пишчеве идеје о њему.

Назив дела

У Русији је пре реформе о еманципацији кметства из 1861. године властелинима било дозвољено да поседују сељаке (кметове) који ће им обрађивати земљу. Они су сматрани власништвом властелина који су их могли куповати, продавати, залагати као било који комад личне својине. Као мерна јединица за сељаке коришћена је реч „душа“, на пример, „шест сељачких душа“. Радња романа заснована је на „мртвим душама“ (тј. мртвим сељацима) које се у државним списима и даље воде као живе до наредног пописа. На другом плану, назив дела се односи на мртве душе Гогољевих јунака.

Спољашње везе

• Мртве душе на Пројекту Гутенберг