Ручни топ
Ручни топ (енгл. Hand cannon), најраније ручно ватрено оружје.
Историја
[уреди | уреди извор]
Први ручни топови настали су у Кини династије Јуан еволуцијом ватрених копаља - заменом цеви од бамбуса гвозденим - око 1280. године, док су се у Европи појавили средином 14. века. Најстарији сачувани примерци из Кине датирају из 1288 (ручни топ из Хејлунгђанга),[1] док се у Европи први пут помињу 1364.године у Перуђи.[2]
Ручни топови настали су као индивидуално ватрено оружје, које је постепено заменило лук и самострел.[2] По облику и механизму опаљивања, били су минијатурна верзија раног топа - бомбарде, насађени задњим делом на дрвени кундак (у облику штапа) који се држи под мишком, или ослоњени на гвоздену виљушку забодену у земљу. Ручни топ из Перуђе имао је цев дужине свега 22 цм.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Андраде 2016, стр. 53.
- ^ а б в Томац 1959, стр. 521.
Литература
[уреди | уреди извор]- Томац, Петар (1959). ВОЈНА ИСТОРИЈА (PDF). 3. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 519—526.
- Andrade, Tonio (2016). THE GUNPOWDER AGE: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History [Доба барута: Кина, војни изуми и успон Запада у светској историји, написао Тонио Андраде]. Princeton and Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13597-7.