Борина недеља

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Награда Бора Станковић)

Борина недеља једна је од најстаријих књижевних манифестација у Србији, одржава се последње недеље марта у Врању, посвећена је великану српске књижевности, Борисаву Станковићу који је рођен у том граду.[1] Организатори "Борине недеље" су Књижевна заједница "Борисав Станковић" и град Врање. Традиционално се додељује и награда за најбољу књигу прозе у Србији у претходној години.

Споменик Бори Станковићу у градском парку у Врању

Награда Борисав Станковић[уреди]

Награда "Борисав Станковић" једна је од најугледнијих књижевних награда у нас, поред Нинове и Андрићеве. Интегрални је део "Борине недеље", једне од најзначајнијих књижевних манифестација у земљи, која у духовном смислу представља личну карту Врања. Традиционално се одржава од 23. до 29 марта. Награду је установила и додељује Књижевна заједница „Борисав Станковић“, организатор ове манифестације. Додељује се за најбољу књигу прозе објављену на српском језику у протеклој календарској години а уручује на завршној свечаности, последњег дана трајања манифестације.

Награда је 2011. додељена 20. пут. Досадашњи добитници су [2]:

2011. године кулминирао је сукоб између Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ и градске власти Врања, те је Град Врање организовао паралелно манифестацију и доделио алтернативну истоимену награду Веселину Марковићу за роман „Ми различити“.

Бора Станковић[уреди]

Биографија[уреди]

Борисав Бора Станковић (Врање, 31. март 1876 - Београд, 22. октобар 1927) је био проповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Рођен је у Врању и врло рано остап без родитеља, па га је одгајила мајка његовог оца баба Злата. Завршио је Правни факултет у Београду 1902године. Своју најпознатију драму Коштана објављује 1905године где први пут у књижевном делу користи Врањски дијалекат и говор њуди из јужне Србије што изазива велике критике. Свој најпознатији роман Нечиста крв објављује 1910године добијајући позитивне критике. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дрвента. После ради у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрватра и Словенаца. Умро је 1927. године у Београду.

Музеј кућа Бора Станковић[уреди]

Кућа у којој се родио кнјижевник Борисав Станковић налази се у Баба Златној улици, у некадашњој Доњој мали, на плацу која је купила Борина баба по којој је улица добила име. Подигнута је 1855као четвороделна кућа са отвореним тремом и досксатом под којим је улаз у подрум. Грађена у бондруку са испуном од цатне, крова покривеног ћерамидом. Као варијанта развијене моравске куће ппредставља вредан споменик народног градитељства. У дворишту се налази башта, стари дуд, калдрам и бунар као и летња кухиња. Окружена лозницама, цвећем личи на давно заборављени Борин свет, скривен од модерног доба. После конзерватско-рестаураторских радова изведених 1966године у њој је смештен музеј Боре Станковићца. Кућа је отворена за туризме.

Позориште Бора Станковић[уреди]

Позориште Боре Станковић 5. септембра 1997. године постало је професионално и поново се придружило породици професионалних театара Србије. Своје највеће успехе доживело је док га је водио редитељ и глумац Радослав Радивојевић (1943—2009), у периоду од 1997. до 2009. године. Од малог пpвинцијког ансабла створио је респектабилан професионални театар који је 2003. године представом Кривово по тексту Радосава Стојановића био апсолутни победник на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић. Радивојевић је назабилазно име у кутурном животу Врања. Године 1979. покренуо је Борине позоришне дане (које трају и данас) и водио их пуних 28 година. За то време пред врањском публиком приказано је преко 400 представа а учествовала су бројна позоришта из наше земље и иностранства. Уз то написао је и обимну историју позоришног живота града под Пржаром - Позоришни живот Врања 1987. године. Позоришни живот у Врању одвија се у згради коју је 1892. године изградио врањски трговац Јанча Јовановић. И данас се сала и сцена налазе на истом темељима, а нови део и адаптација урађени су 1993. и 1998. године. У пожару који се догодио 2.јула 2012. године у раним јутарњим часовима, позоришна зграда је изгорела.

Референце[уреди]

  1. „Почела Борина недеља”. rts.rs. 24. 3. 2016. Приступљено 17. 3. 2018. 
  2. UKS - Saopstenja, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. „Бора Станковић“ Миловану Данојлићу („Блиц“, 18. март 2005), Приступљено 13. 4. 2013.
  4. „Борисав Станковић“ Младену Маркову („Данас“, 20. март 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
  5. Награда „Бора Станковић“ Тохољу („Глас јавности“, 21. март 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
  6. Награда „Борисав Станковић“ („Б92“, 18. март 2009), Приступљено 13. 4. 2013.
  7. Команину награда „Бора Станковић“ (15. март 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  8. Владан Матијевић добитник награде „Борисав Станковић“ („Политика“, 8. март 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
  9. Воји Чолановићу „Борисав Станковић“ („Политика“, 19. март 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
  10. Савићу Борина награда („Вечерње новости“, 16. март 2016)
  11. Бора је волео да вири кроз кључаоницу („Политика“, 30. март 2016)
  12. Душану Ковачевићу награда „Борисав Станковић” (РТС, 21. март 2017)
  13. Душану Ковачевићу уручена награда „Бора Станковић“ („Вечерње новости”, 8. април 2017)
  14. Гроздани Олујић награда "Бора Станковић" (Б92, 16. март 2018)

Спољашње везе[уреди]