Пређи на садржај

Радосав Стојановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Радослав Стојановић.
Радосав Стојановић
Радосав Стојановић, 2005. године
Лични подаци
Датум рођења(1950-11-01)1. новембар 1950. (75 год.)
Место рођењаПаруновац, код Крушевца, ФНР Југославија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Приштини
Књижевни рад
Најважнија делаЂавоља школа, Повратак на колац, Сидро, Трепет, Мртва стража, Апокрифне приче, Крај света, Живи зид, Црнотравске приче, Власинска свадба, Еуридикини просиоци, Христови сведоци, Дивљи калем, Ангелус, Месечева лађа, Пропаст света на Велигдан, Кривово, Живети с геноцидом, Црнотравски речник, Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020, Косовска хроника или летопис "Јединства" 1944-2004...
НаградеРаде Драинац, Награда Лаза К. Лазаревић, Награда Лазар Вучковић, Стеван Сремац...

Радосав Стојановић (Паруновац, код Крушевца, 1. новембар 1950) српски је књижевник, новинар и лексикограф.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Одрастао у Млачишту у Црној Трави. Школовао се у Млачишту, Црној Трави, Нишу и Приштини. Дипломирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Приштини.

Био је професор у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини, новинар, уредник и главни и одговорни уредник (1990-1993) дневног листа „Јединство“, директор Покрајинског народног позоришта (1993-2004)[2], потом драматург, у Приштини, и уметнички директор Народног позоришта у Нишу (1999-2000).[3]

Био је редовни хроничар и колумниста Књижевне речи с Косова и Метохије (1985-1988) и Књижевних новина (1989-1990), оснивач и први председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990-1992)[4], уредник у часопису „Стремљења“ (1985-1988), и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004-2006) у Нишу. Био је члан Удружења књижевника Србије (1985-2017) и Удружења новинара Србије (1979-2017).[5] Члан је Српског књижевног друштва од 2018.[6] и Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.

У Општинској библиотеци "Сестре Стојановић" у Црној Трави, 4. децембра 2025. године, одржан је научни скуп "Књижевно дело и стваралачка личност Радосава Стојановића" уз учешће петнаестак научних радника из Ниша, Београда, Трстеника и Врања. Скуп је осмислио и организовао проф. др Горан Максимовић, стручни сарадник пројекта "Књижевно дело и стваралачка личност завичајног аутора", који материјално подржава Министарство културе Републике Србије[7].

Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству.[8] Превођен на стране језике.[9]

С Косова је прогнан јуна 1999. године. Живи у Нишу и на Чемернику.

Награде

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]

Књиге песама

[уреди | уреди извор]

Књиге приповедака

[уреди | уреди извор]

Романи

[уреди | уреди извор]

Монографије

[уреди | уреди извор]
  • Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020, Алма, Београд, 2023. ISBN 978-86-6122-103-3. COBISS.SR 110816777
  • Косовска хроника или летопис "Јединства" 1944-2004, Алма, Београд, 2023. ISBN 978-86-6122-119-4. COBISS.SR 122677513
  • Упркос свему, 70 година Народног позоришта у Приштини, Народно позориште у Приштини, Грачаница - Приштина. 2018. ISBN 978-86-914293-1-7. COBISS.SR 268049676
  • Упркос свему 2.0 : 75 година Народног позоришта у Приштини : 78 година позоришног живота на Косову и Метохији, коаутор Радмила Кнежевић, Народно позориште у Приштини, Грачаница, 2023, COBISS.SR 141033993

Лексикографија

[уреди | уреди извор]

Документарна проза

[уреди | уреди извор]

Књиге за децу

[уреди | уреди извор]

Публицистика

[уреди | уреди извор]
  • Живети с геноцидом, хроника косовског бешчашћа 1980 – 1990. 1990. ISBN 86-81277-35-9. , Сфаирос, Београд. COBISS.SR 1234188

Драме

[уреди | уреди извор]

Драме објављене изван књига

[уреди | уреди извор]

Изведене драме

[уреди | уреди извор]

Радио драма

[уреди | уреди извор]
  • Последњи поглед на Драгодан, режија и глума Стеван Ђорђевић, Радио Приштина – Радио Топлица, Прокупље, 2004.

Књиге о делу Радосава Стојановића

[уреди | уреди извор]
  • Наративна граматика, књижевни свет Радосава Стојановића у светлу критике, Нишки културни центар-Филозофски факултет у Нишу, Ниш. 2016. ISBN 978-86-6101-118-4. COBISS.SR 222473484

Приређена издања

[уреди | уреди извор]

Уредник ревија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elsie 2004, стр. 267
  2. ^ „Theater Joins Kosovo Ethnic groups”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
  3. ^ Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике. . Београд. 2008. pp. 1100. 
  4. ^ "Јединство", 6. април 1990.
  5. ^ Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441.
  6. ^ СКД Радосав Стојановић
  7. ^ Др Милутин Ђуричковић: Научни скуп у Црној Трави, Политика, 9. дeцембар 2025, 17
  8. ^ Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534.
  9. ^ Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431.
  10. ^ “Нетремице” Радосава Стојановића добитник награде "Раде Драинац"
  11. ^ „Поезија богата изворним сликама”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. стр. 267. ISBN 978-0-8108-5309-6. Приступљено 29. 5. 2012. 
  • Julie Mertus (1999). Kosovo: how myths and truths started a war,. University of California Press. стр. 119, 348. . Berkeley / Los Angeles / London.
  • Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda. . New York: Columbia University Press. 2005. pp. 530—531. 
  • Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, (2008). стр. 1100,
  • Марија Јанковић: Биљни свет у Црнотравском речнику Радосава Стојановића, мастер рад
  • Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534;
  • Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431;
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441;
  • Данило Коцић, Лесковачки писци, трагови и трагања (I-II), Удружење писаца Лесковац, Филекс Лесковац, Народна библиотека "Десанка Максимовић" Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.
  • Милован Богавац - Драгослав С. Ћетковић, Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. веку који су животом и радом значајно обележили време у коме су живели. Обележја плус, Беoград, 2018, стр. 929-931;
  • Ismet Markoviq: Stojanoviq (Stojanović) Radosav (1950), Fjalori enciklopedik i Kosoves, II L-ZH, Akademia e skencave dhe e arteve e Kosoves, Приштина 2018, стр. 1535;
  • Слађана Илић, Судбина Срба на КиМ, Вечерње новости, 30. септембар 2025, 24;

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радосав_Стојановић&oldid=30694963”