Радосав Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радосав Стојановић
Radosav Stojanović.JPG
Радосав Стојановић
Пуно име Радосав Стојановић
Датум рођења (1950-11-01)1. новембар 1950.(66 год.)
Место рођења Паруновац, код Крушевца
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаФНР Југославија
Најважнија дела
Ђавоља школа, Повратак на колац, Сидро, Трепет, Мртва стража, Апокрифне приче, Крај света, Живи зид, Црнотравске приче, Власинска свадба, Еуридикини просиоци, Христови сведоци, Дивљи калем, Ангелус, Месечева лађа, Пропаст света на Велигдан, Кривово, Живети с геноцидом, Црнотравски речник...

Радосав Стојановић је српски књижевник, новинар и лексикограф. Рођен је 1. новембра 1950. године у Паруновцу, код Крушевца.[1]

Биографија[уреди]

Одрастао у Млачишту у Црној Трави. Школовао се у Млачишту, Црној Трави, Нишу и Приштини. Дипломирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Приштини.

Био је професор у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини, новинар, уредник и главни и одговорни уредник (1990—1993) дневног листа „Јединство“ и директор Покрајинског народног позоришта (1993—2004) у Приштини.[2]

Био је редовни хроничар и колумниста „Књижевне речи“ с Косова и Метохије (19851988) и Књижевних новина (1989—1990), председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990—1992). Био је уредник у часопису „Стремљења“ и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004—2006) у Нишу. Члан је Удружења књижевника Србије од 1985. године и Удружења новинара Србије од 1979. године.[3]

Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству.[4] Превођен на стране језике.[5]

Са Косова је прогнан јуна 1999. године. Живи у Нишу и на Чемернику.

Рад и дела[уреди]

Књиге песама[уреди]

Књиге приповедака[уреди]

Романи[уреди]

Књиге за децу[уреди]

Лексикографија[уреди]

Публицистика[уреди]

  • Живети с геноцидом, хроника косовског бешчашћа 1980 – 1990, Сфаирос, Београд, 1990. ISBN 86-81277-35-9 (COBISS.SR)

Драме[уреди]

Драме објављене изван књига[уреди]

Изведене драме[уреди]

Радио драма[уреди]

  • Последњи поглед на Драгодан, режија и глума Стеван Ђорђевић, Радио Приштина – Радио Топлица, Прокупље, 2004.

Књиге о делу Радосава Стојановића[уреди]

  • Наративна граматика, књижевни свет Радосава Стојановића у светлу критике, Нишки културни центар-Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2016, ISBN 978-86-6101-118-4 (COBISS.SR)

Уредник ревија[уреди]

Награде[уреди]

Види још[уреди]

Стихови преведени на сајтовима[уреди]

Референце[уреди]

  1. Elsie (2004). стр. 267.
  2. Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, (2008). стр. 1100.
  3. Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441.
  4. Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534.
  5. Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431.
  6. Поезија богата изворним сликама

Литература[уреди]

  • Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. стр. 267. ISBN 978-0-8108-5309-6. Приступљено 29. 5. 2012. 
  • Julie Mertus: Kosovo: how myths and truths started a war, Univerzitety of California Press. Berkeley / Los Angeles / London. 1999. стр. 119, 348.
  • Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda, Columbia Univerzity Press. New York. 2005. стр. 530—531.
  • Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, (2008). стр. 1100,
  • Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534;
  • Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431;
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441;
  • Данило Коцић, Лесковачки писци, трагови и трагања (I-II), Удружење писаца Лесковац, Филекс Лесковац, Народна библиотека "Десанка Максимовић" Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.

Спољашње везе[уреди]