Нарвски залив
| Нарвски залив | |
|---|---|
 Мапа јужне обале Финског залива | |
| Локација | Лењинградска област Округ Ида-Виру |
| Координате | 59° 32′ N 27° 51′ E / 59.533° С; 27.850° И |
| Притоке | Нарва |
| Океан/море | Фински залив (Балтичко море) |
| Земље басена |  Русија Естонија |
| Макс. дужина | 90 km |
| Макс. ширина | 40 km |
| Дужина обале1 | ~130 km |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Нарвски залив (рус. На́рвский зали́в, На́рвская губа́; ест. Narva laht) мања је и релативно плитка заливска акваторија у југоисточном делу Финског залива Балтичког мора. На истоку залив је ограничен западном обалом Кургаљског полуострва, која га уједно дели од још једне плитке заливске акваторије – Лушког залива, док се на западу протеже до рта Лативанеми, односно до естонског града Кунде. Залив је дугачак око 90 километара у делу ка отвореном мору, односно широк око 40 километара. Најважнија притока залива је река Нарва по којој је и добио име. У административном смислу заливску територију деле Руска Федерација (Лењинградска област) и Естонија (окрузи Ида-Виру и Љаене-Виру).
Источне обале залива су доста ниске и песковите, а изузетак је једино приморје Кургаљског полуострва са којег се издижу шумовити брежуљци висина до 25 метара. Јужна обала, од ушћа Нарве па неких 8 километара ка западу је такође доста ниска и песковита, а потом се обале постепено издижу и постају све стрмије. Укупна дужина обале је око 130 километара.
Залив је од децембра до марта прекривен ледом. Острва се углавном налазе у источном делу залива, а највеће од њих је Вигрунд са површином од око једног хектара. На острву се налази светионик, а обале око острва су познате као изузетно опасне због плиткоће залива и подводних стена.
Најважнија насеља на обалама залива су градови Сиљамае и Нарва-Јоесу.
-
Светионик код ушћа Нарве -
Приобалне шуме код Нарва-Јоесуа -
Клифови Асерија на западу
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Нарвская губа // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Светионици северне Естоније Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2014)
