Наречје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Распрострањеност штокавског наречја, са поделом на дијалекте, према стању из 1991. године

Наречје или супрадијалект (супрадијалек(а)т, од латинског префикса supra- / "над" и грчког појма διάλεκτος / "дијалект") је дијалектолошки појам којим се означава језичка варијететска подгрупа у оквиру одређеног језика. Подела неког језика на наречја проистиче из локалних језичких посебности, које постоје на различитим подручјима у оквиру граница тог језика. Наречја се даље деле на дијалекте, а ови на субдијалекте. Поред основног дијалектолошког груписања по припадности матичном језику, поједина наречја могу истовремено припадати међусобно сродним језицима. Један од најпознатијих примера за такву језичку ситуацију постоји у оквиру српско-хрватског дијасистемског склопа, који је заснован на заједничком штокавском наречју.[1] Штокавско наречје представља основу коју данас заједнички деле четири званична језика, међу које се поред српског и хрватског језика убрајају и бошњачки и црногорски језик.[2]

У ширем смислу, српско-хрватски дијасистемски склоп обухвата три наречја:

У старијој литератури и публицистици, појам наречје је описно употребљаван за означавање језичких посебности и појава на различитим нивоима, од сеоских и обласних говора, до посебних типова изговора, али његова употреба је у стручној литератури током времена сведена на само једно значење, које се данас односи на специфичну дијалектолошку категорију испод нивоа језика, а изнад нивоа дијалекта.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ивић 1956.
  2. ^ Okuka 2008, стр. 12.
  3. ^ Ћорић 1991, стр. 73-77.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]