Нарта
Нарта | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Општина | Штефање |
| Становништво | |
| — 2011. | 677 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 50′ 08″ С; 16° 46′ 48″ И / 45.83556291346541° С; 16.780042197092058° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 129 m |
  Нарта Нарта на карти Хрватске | |
 Нарта Нарта на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43247 Нарта |
| Позивни број | +385 43 |
Нарта је насељено место у саставу општине Штефање у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Историја[уреди | уреди извор]
Године 1841. прота нартански је био поп Василије Рајчевић иначе парох бјеловарски. Тај протопрезвират има 1776. године у свом саставу 11 парохија и 62 парохијске филијале.[1]
Почетком 20. века Нарта је село са оклоним селима: Берек, Блатница, Коларево Село, Криваја, Ламинац, Поток, Сриједска и Утискани. Политичка општина за Нарту је у Иванској а црквена општина у месту. Ту је 1905. године било 1251 дом, од којих су 409 српски. Од укупног броја становника 6398 на Србе православне отпада 2000 душа или 31%. Од јавних здања у Нарти су православна црква и комунална школа; на пошту су ишли у Иванску а због телеграфа у Беловар.
Председник црквене општине 1905. године је Никола Ђукић, а перовођа парох поп Јован Седрамац (1903-1913). Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију подигнут је 1770. године. Темпло цркве је осликао 1890. године сликар Јосип Хохнец. Православна парохија је 4. платежне класе, са једним капеланом 6. класе. Има општина парохијски дом, земљишну сесију и српско православно гробље. Црквене матице су заведене 1761. године а парохијско звање постоји од 1770. године. Милан Баришић је 1894. године био парох у Нарти.
Основна школа је комунална са једним школским здањем и школским вртом. Учитељ Марко Шарчевић ради у редовној настави са 90 ученика а у пофторној школи са још 48 старијих ђака. Браћа Никола и Милан Боршић су 1898. године поклонили један барјак "Школској омладини Нарћанској", купљен у Новом Саду. У Нарти је 1939. године одобрено отварање првог разреда Више државне школе, са тим да остају три одељења.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Чазма.
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, Нарта је имала 677 становника.[2]
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Нарта је имало 814 становника, следећег националног састава:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
