Нарта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нарта
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ОпштинаШтефање
Становништво
 — (2011)677
Географске карактеристике
Координате45°50′08″ СГШ; 16°46′48″ ИГД / 45.83556291346541° СГШ; 16.780042197092058° ИГД / 45.83556291346541; 16.780042197092058Координате: 45°50′08″ СГШ; 16°46′48″ ИГД / 45.83556291346541° СГШ; 16.780042197092058° ИГД / 45.83556291346541; 16.780042197092058
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина129 м
Нарта на мапи Хрватске
Нарта
Нарта
Нарта на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Нарта
Нарта
Нарта на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43247 Нарта
Позивни број+385 43

Нарта је насељено место у саставу општине Штефање у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Године 1841. прота нартански је био поп Василије Рајчевић иначе парох бјеловарски. Тај протопрезвират има 1776. године у свом саставу 11 парохија и 62 парохијске филијале.[1]

Почетком 20. века Нарта је село са оклоним селима: Берек, Блатница, Коларево Село, Криваја, Ламинац, Поток, Сриједска и Утискани. Политичка општина за Нарту је у Иванској а црквена општина у месту. Ту је 1905. године било 1251 дом, од којих су 409 српски. Од укупног броја становника 6398 на Србе православне отпада 2000 душа или 31%. Од јавних здања у Нарти су православна црква и комунална школа; на пошту су ишли у Иванску а због телеграфа у Беловар.

Председник црквене општине 1905. године је Никола Ђукић, а перовођа парох поп Јован Седрамац (1903-1913). Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију подигнут је 1770. године. Темпло цркве је осликао 1890. године сликар Јосип Хохнец. Православна парохија је 4. платежне класе, са једним капеланом 6. класе. Има општина парохијски дом, земљишну сесију и српско православно гробље. Црквене матице су заведене 1761. године а парохијско звање постоји од 1770. године. Милан Баришић је 1894. године био парох у Нарти.

Основна школа је комунална са једним школским здањем и школским вртом. Учитељ Марко Шарчевић ради у редовној настави са 90 ученика а у пофторној школи са још 48 старијих ђака. Браћа Никола и Милан Боршић су 1898. године поклонили један барјак "Школској омладини Нарћанској", купљен у Новом Саду. У Нарти је 1939. године одобрено отварање првог разреда Више државне школе, са тим да остају три одељења.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Чазма.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Нарта је имала 677 становника.[2]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Нарта је имало 814 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
482 59,21 %
Срби
  
220 27,02 %
Југословени
  
74 9,09 %
Мађари
  
5 0,61 %
Црногорци
  
3 0,36 %
Муслимани
  
2 0,24 %
Чеси
  
2 0,24 %
Италијани
  
1 0,12 %
Словенци
  
1 0,12 %
Украјинци
  
1 0,12 %
неопредељени
  
7 0,85 %
регион. опр.
  
2 0,24 %
непознато
  
14 1,71 %
укупно: 814

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди]