Пређи на садржај

Небојша Јовановић (историчар)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1963-12-13)13. децембар 1963. (60 год.)
Место рођењаЛозница, СР Србија, СФР Југославија
Научни рад
Пољеисторија

Небојша Јовановић (Лозница, 13. децембар 1963) српски је историчар и писац.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Лозници је завршио основну школу и гимназију (тадашње средње усмерено образовање), а у Београду је на Филозофском факултету Универзитета у Београду дипломирао, магистрирао и докторирао историју на Одељењу за историју. Годину 2003. провео је на усавршавању у Институту „Георг Екерт” у Брауншвајгu (Немачка) и истраживању у архивима у Бечу и Темишвару.

Радио у Јеврејском историјском музеју у Београду, Задужбини краља Петра Првог Карађорђевића у Тополи (Опленац), Петој београдској гимназији, а данас је уредник за историју у Заводу за уџбенике у Београду (од 2004. до 2008. године био је одговорни уредник редакције Завода за уџбенике и наставна средства). Године 2001. изабран је за директора основне школе "Вук Караџић" у Лозници, али није преузимао ту дужност због рада у Заводу и због одобрене могућности стручног усавршавања у институту "Георг Екерт" у Брауншвајгу.

Идејни је творац и уредник првих модерних уџбеника за историју у Србији (Завод за уџбенике и наставна средстава, Београд, 2001-2004), ослобођених идеологије, новог формата, у пуном колору, потпуно новог дизајна и дидактичких решења, којима су постављени стандарди за све касније уџбенике и „званичне стандарде квалитета” Министарства просвете Републике Србије (2009).

Осмислио је (2001) као уредник библиотеку "Јазон" (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд) у којој је до сада објавио више од 50 нових наслова наше научне историографије, чији су аутори најзначајнији српски историчари (Д. Живојиновић, М. Екмечић, Б. Глигоријевић, В. Крестић, М. Спремић, Ч. Попов, М. Благојевић, Љ. Максимовић, А. Веселиновић, Р. Радић, Т. Живковић, К. Николић и др.), а који су касније добили најзначајнија домаћа признања и награде ("Светозар Ћоровић", "Књига године", "Издавачки подухват године" и др.).

Као уредник, редактор и одговорни уредник потписао је до сада више од 300 (вануџбеничких) књига, четири документарна филма и више од 600 нових уџбеника по реформисаним програмима у Заводу за уџбенике (и наставна средства) у периоду од 2001. године до данас. Учествовао је на више научних скупова – националних, међународних и са међународни учешћем. Поседује бројне домаће и стране стручне сертификате за област којом се бави. Радови су му превођени на француски, румунски, мађарски и словачки језик.

Члан је Председништва Друштва историчара Србије, а члан Националног просветог савета Републике Србије био је у првом сазиву (2006-2009). Од 2015. члан је Удружења књижевника Србије.

Као резервни старешина у ЈНА и ВЈ учествовао је, као мобилисани обвезник, у ратовима на простору Југославије (1991-1999).

С породицом живи и ради у Београду.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • "Књига године 2002" Међународног сајма књига у Београду
  • "Издавачки подухват године 2005" Међународног сајма књига у Београду
  • Награда „Стојан Новаковић”, Београд, 2005.
  • Специјално признање жирија Новосадсаког сајма књига 2005.
  • "Издавачки подухват године 2006" Међународног сајма књига у Београду
  • "Књига године 2008" Међународног сајма књига у Београду
  • Награда „Ступље”, Бања Лука, 2020.

Библиографија (избор)

[уреди | уреди извор]

Објавио више стручних чланака и приказа у вези са историјом београдских и сремских Јевреја, националном историјом 19. и 20. века, историјом југословенских ратова 90-их година 20. века и методиком наставе историје. Приредио је око педесет наслова домаће мемоарске и дневничке грађе из 19. и 20. века.[2]

Од самосталних стручних радова и књига, поред осталих, објавио је:

  • Где је била Кинамова Тара (коаутор Коста Николић), Алетеја, бр. 1, Филозофски факултет, Београд, 1988., стр. 105-133;
  • Преглед историје београдских Јевреја до стицања грађанске равноправности (1888), Зборник радова Јеврејског историјског музеја, бр. VI, Београд, 1992., стр. 115-165;[3]
  • Лознички шанац и борбе на њему у Првом устанку (1807-1813), Споменица задужбинског друштва Први српски устанак, Београд, 1996., стр. 99-117;
  • Бој на Мишару 1806, Ново разумевање, Сто деведесет година од боја на Мишару (1806-1996), Споменица задужбинског друштва Први српски устанак, Београд, 1996, стр 18-32.
  • Лексикон личности у уџбеницима историје, Нови Сад, 2001, 2003 (два издања), стр. 1-478;
  • Устаничка читанка 1804-1815 – приручник за ученике и наставнике, Београд, 2004, стр. 1-489;
  • Оглед о језику и писму у уџбеницима историје, „Настава историје“, бр. 16, Нови Сад, 2002, стр. 137-168;
  • Историјски спектакл као филмски жанр, "Настава историје", бр. 18, Нови Сад, 2003, стр. 49-78;
  • Документарни филм у настави историје, "Настава историје", бр. 18, Нови Сад, 2003, стр. 79-105;
  • Како је то уистину било, Нови модели методичко-дидактичког приступа изучавању историје, Савремени уџбеник, број 8, година 3, Београд 2007, стр. 15-19;
  • Историја за 8. разред основне школе (коаутори: Сузана Рајић, Коста Николић), Београд, 2005-2011 (шест издања), стр. 1-212.
  • Револуционарне владе (1942-1945), Владе Србије (1805-2005), Београд, 2005, стр. 134-167;
  • Јеврем Обреновић – скица једне политичке каријере, Историјски гласник (L), Београд, 2004., стр. 99-133;
  • Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842-1858), скица за биографију, Даница за 2006. годину, Београд, 2005., стр. 94-111;
  • Кнез Александар Карађорђевић (1806-1885), Биографија, Београд, 2010, стр. 1-318;
  • Двор кнеза Александра Карађорђевића (1842-1858), Београд, Лагуна, 2010, стр. 1-424;
  • Државни савет Кнежевине и Краљевине Србије, Споменица Историјског архива Срем, бр. 9, Сремска Митровица, 2010, стр. 100-111;
  • Роман о плебејцима (роман), Еврођунти, Београд, 2011, стр. 224.
  • Путовање поручника Матије (роман), Народно дело, Београд, 2022, стр. 328.
  • Кнез у сенци историје, Александар Карађорђевић (1806-1885), кнез Србије (1842-1858/59), Народно дело, Београд, 2022, стр. 511.
  • Поход 169. моторизоване бригаде ЈНА у Хрватској 1991. године, Историја 20. века (2/2011), Институт за савремену историју, Београд, 2011, стр. 103-119;
  • Ректори београдског Лицеја (1838-1863), Зборник радова „Казивања о Србима кроз векове“, Београд, 2015, стр. 133-168;
  • О Светосавској мисли и државотворној идеји код Срба, Зборник радова "Казивања о Србима кроз векове" (Светосавска беседа од 27. јануара 1998. године у Петој београдској гимназији), Београд, 2015, стр. 170-196;
  • Енциклопедија Првог светског рата 1914-1918 (Нови Сад, 2014), стр. 1-621;[4]
  • Поглед историчара: у потрази за обликом једног времена, Зборник радова „Унутрашње путовање Јанка Вујиновића“ (приредили: Марко Недић, Милан Лукић), Београд, 2018, стр. 141-152;
  • Јеврејска махала у Београду, "1804": Часопис Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Орашац, Београд, 2022, стр. 38-44.
  • Кнез Александар Карађорђевић (1842-1859) као личност и као владар, Зборник радова "Карађорђе и његово наслеђе у српској историји", Београд - Велика Плана, 2017, стр. 67-84.
  • Александар Карађорђевић, кнез у сенци историје (Недељник, Београд, 2018), стр. 1-66;
  • Портрет једног краља – Милан Обреновић IV, Београд, 2019, стр. 1-178;[5]
  • Двор господара Јеврема Обреновића (1816-1842), Београд, Лагуна, 2020, стр. 1-228.[6]
  • Идемо на Загреб, роман (предговор: Марко Недић, поговор: Коста Николић), Београд, Лагуна, 2021, стр. 1-327.
  • Живот кнеза Александра Карађорђевића у Банату (1859-1885), Acta Pannonica, Часопис за историју, друштвене и хуманистичке науке, бр. 5, Вршац, 2023, стр. 5-14.
  • Београдски Јевреји, Живот у сенци историје, Београд, Лагуна, 2023, стр. 1-155.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nebojša Jovanović - Bibliografija”. Laguna. Приступљено 10. 2. 2021. 
  2. ^ „Nebojša Jovanović, biografija”. Knjige.Pravac. Приступљено 10. 2. 2021. 
  3. ^ „Преглед историје београдских Јевреја до стицања грађанске равноправности”. Јеврејска дигитална библиотека. Приступљено 10. 2. 2021. 
  4. ^ „Енциклопедија Првог светског рата 1914-1918”. Платонеум. Архивирано из оригинала 19. 04. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2021. 
  5. ^ „Knjiga o Milanu Obrenoviću: Portret jednog kralja”. Vesti. Приступљено 10. 2. 2021. 
  6. ^ „Gost „Kluba 2" je Nebojša Jovanović, pisac i istoričar, a govorimo o njegovoj novoj knjizi „Dvor gospodara Jevrema Obrenovića 1816 - 1842."”. RTS. Приступљено 10. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Јовановић_(историчар)&oldid=28709496”