Небојша Стојоски

С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Стојоски
Датум рођења(1981{{month}}{{{day}}})1981.(42/43 год.)
Место рођењаБеоградСФР Југославија

Небојша Стојоски (12. август 1981) је српски песник.

Рад[уреди | уреди извор]

Његове песме писане углавном у метру гледано са становишта версификације, на трагу неоромантизма и поп-арта, објављиване су у у неколико зборника, као на пример у оквиру Међународног фестивала поезије Месопотамија,[1] као и у склопу Удружења писаца Поета, пре него што је објавио своје прве књиге.[2] Члан је Удружења књижевника Србије. Бави се и прозом. У својој литерарној делатности савладао је лакши облик аутизма Аспергеров синдром који му је откривен у раном детињству.[3]

Књига кратких проза Киша и сузе Небојше Стојоског у издању Друштва књижевника Београда издата је 2022. године, а рецензенти ове репрезентативне збирке били су Милица Јефтимијевић Лилић, Иван Деспотовић и Светлана Јанковић Митић. Заједно са књижевником и кантаутором Срђаном Симеуновићем Сенданом оснива Београдско књижевно друштво у оквиру инклузивног удружења Живи свој сан. Уредник је часописа Београдски троугао, уредник редакције за особе са инвалидитетом. Приступа новом књижевном правцу Депресивизам који су основали Владимир Радовановић књижевник из Чачка и Марија Мохачи творци манифеста Депресивизма. Рецензије за његову књигу поезије Изговор писали су књижевници Слободан Блажов Ђуровић, Срећко Алексић и Ана Правиловић. Своју књигу поезије Вилајет објавио је за издавачку кућу Ас оглас из Зворника. Издавач је Дејан Спасојевић из Зворника. Рецензију за ову књигу писала је Маја Белегишанин Ивановић. Ово је његова прва књига објављена у Републици Српској. Објавио је 2024. љубавни аутобиографски роман Нико као она, где у трећем лицу говори о својој вези са проститутком, наглашавајући политичко стање по њему у Србији. Рецензије за роман су писали књижевник и члан Надзорног одбора Удружења књижевника Србије др Милутин Ђуричковић, песникиња и мастер Германистике Тања Малетић и песник из Републике Српске Стефан Вишекруна члан Удружења књижевника Републике Српске.

Његове књиге имају запажене књижевне промоције и рецензије, допуњујући владајућу и алтернативну српску књижевну сцену.[4] Живи и ради у Београду.

Политика[уреди | уреди извор]

Био је кандидат за одборника странке Доста је било на локалним изборима за београдску општину Палилула 2020. године.

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Завера ума, песме, 2018. Друштво књижевника Београда, 2018.(ISBN 978-86-900745-0-1 COBISS.SR-ID - 270820108)[3]
  • Моја Стихозборија, песме, 2019, Поета, Београд (ISBN 978-86-6319-201-0 COBISS.SR-ID - 281377804)[3]
  • Кроз таму велеграда, приче, 2020, Друштво књижевника Београда (ISBN 978-86-900745-1-8 COBISS.SR-ID - 17843465) [5]
  • Чекајући сунце, песме, 2021, Друштво књижевника Београда (ISBN 978-86-900745-2-5 COBISS.SR-ID - 29795081)[3]
  • Плач лавова, песме, 2021, Друштво књижевника Београда (ISBN 978-86-900745-3-2 COBISS.SR-ID - 42539017) [6]
  • Киша и сузе, кратка проза, Друштво књижевника Београда 2022. (ISBN 978-86-900745-4-9)
  • Изговор, песме, 2022, Београдско књижевно друштво 2022 (978-86-904950-0-9) COBISS.SR-ID-82485513
  • Вилајет, песме, Ас оглас 2023 Зворник Република Српска (ISBN 978-99976-10-83-6) COBISS.RS-ID 139432193
  • Нико као она, роман, 2024. УСКОР (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању) (ISBN 978-86-82686-03-3) COBISS.SR-ID 139821065

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pesnički konkurs MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2019.“. -” (на језику: српски). 2019-06-01. Приступљено 2021-08-19. 
  2. ^ „Небојша Стојоски Архиве”. Доста је било (на језику: српски). Приступљено 2021-08-19. 
  3. ^ а б в г Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Завера ума : дневник побуне и љубави :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-19. 
  4. ^ „Небојша Стојоски – Universal Poetry” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-19. 
  5. ^ „Nebojša Stojoski”. Internet Knjizara POETA (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-19. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Плач лавова :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-19.