Невидљиви ружичасти једнорог
Невидљиви ружичасти једнорог је бог у пародијама религије, који се често користи као сатира теистичких вјеровања. Ријеч је о богу који је парадоксално истовремено невидљив и ружичаст[1]. Због тога га у расправама користе атеисти и скептици.[2]
Невидљиви ружичасти једнорог се користи како би се доказало да су вјеровања у натприродно неоснована, на пример, замјењујући ријеч „Бог“ у било којој теистичкој тврдњи са „Невидљивим ружичастим једнорогом"[3]. Међусобно искључиви атрибути невидљивости и ружичастости, заједно с немогућношћу да се оспори његово постојање служе како би сатиром указали на контрадикцију у способностима које неки теисти дају теистичком божанству.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Невидљиви ружичасти једнорог је постао познат првенствено кроз интернет културу, и на интернету постоји неколико веб страница посвјећених њему. Аналогија с невидљивим ружичастим једнорогом први се пут појавила 7. јула 1990[4] на јузенет групи alt.atheism.
Концепт је даље развила група студената од 1994. до 1995. Они су написали манифест о бесмисленој религији базираној на неколико невидљивих ружичастих једнорога[5]. Најчешће цитирани дио је:
Невидљиви ружичасти једнорози су бића велике духовне моћи. Ово знамо јер су способна истовремено бити невидљива и ружичаста. Као и све религије, вјера у невидљиве ружичасте једнороге је базирана на логици и вјери. Ми вјерујемо да су ружичасти, ми логично знамо да су невидљиви јер их не видимо“ - Стив Или[6][7]
Нијам Волас је 2007. изнио мишљење да је невидљиви ружичасти једнорог постао симбол атеизма[8].
Слични концепти[уреди | уреди извор]
Године 1996, једнорог којег нико не види коришћен је у љетном кампу за дјецу за подстицање слободног мишљења у САД, који је установио др. Л. Вилсон. Како је касније наведено у Синсинати инквајеру, „кампери морају покушати доказати да имагинарни једнорози - као метафора за Бога - не постоје“. Ричард Докинс је у својој књизи Илузија о Богу написао: "Раселов чајник, наравно, представља безбројан број ствари чије постојање је увјерљиво и не може бити доказано... Филозофски миљеник је невидљиви, неопипљиви, нечујни једнорог."[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Angeles, Peter A. (1992). Harper Collins Dictionary of Philosophy. Harper Perennial, New York. ISBN 978-0-06-461026-1.
- ^ а б Maartens 2006.
- ^ Narciso, Dianna (2004). Like Rolling Uphill: Realizing the Honesty of Atheism. Media Creations. ISBN 978-1-932560-74-9.
- ^ Gibson, Scott (17. 7. 1990). „'Proof' of God's Existence” (Usenet post). Приступљено 10. 4. 2007. »how about refuting the existence of invisible pink unicorns?«
- ^ http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/U566116 Alex Tufty Ashman (8. 2. 2007). „The Invisible Pink Unicorn”. bbc.co.uk. Приступљено 8. 5. 2008.
- ^ Poling, Judson; Poole, Garry; Poling, MS Debra (2003). Do Science and the Bible Conflict?. Zondervan. стр. 20. ISBN 9780310245070.
- ^ Huberman, Jack (2006). The Quotable Atheist. Nation Books. стр. 103. ISBN 978-1-56025-969-5.
- ^ Wallace, Niamh (27. 12. 2007). „Female Bonding”. Phoenix New Times. Архивирано из оригинала на датум 08. 10. 2012. Приступљено 23. 4. 2009.
- ^ Dawkins 2006, стр. 52–53.
Литература[уреди | уреди извор]
- Angeles, Peter A. (1992). Harper Collins Dictionary of Philosophy. Harper Perennial, New York. ISBN 978-0-06-461026-1.
- Maartens, Willie (јун 2006). Mapping Reality: A Critical Perspective on Science and Religion. iUniverse. стр. 1. ISBN 978-0-595-40044-7.
- Narciso, Dianna (2004). Like Rolling Uphill: Realizing the Honesty of Atheism. Media Creations. ISBN 978-1-932560-74-9.
- Poling, Judson; Poole, Garry; Poling, MS Debra (2003). Do Science and the Bible Conflict?. Zondervan. стр. 20. ISBN 9780310245070.
- Huberman, Jack (2006). The Quotable Atheist. Nation Books. стр. 103. ISBN 978-1-56025-969-5.
- Dawkins, Richard (2006). „The God hypothesis: the poverty of agnosticism”. The God Delusion (Trade paperback изд.). Kent: Bantam Press. ISBN 9780593058251. Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2010. Приступљено 11. 06. 2011.
