Невидљиви ружичасти једнорог

Из Википедије, слободне енциклопедије

Невидљиви ружичасти једнорог је бог у пародијама религије, који се често користи као сатира теистичких вјеровања. Ријеч је о богу који је парадоксално истовремено невидљив и ружичаст[1]. Због тога га у расправама користе атеисти и скептици.[2]

Невидљиви ружичасти једнорог се користи како би се доказало да су вјеровања у натприродно неоснована, на пример, замјењујући ријеч „Бог“ у било којој теистичкој тврдњи са „Невидљивим ружичастим једнорогом"[3]. Међусобно искључиви атрибути невидљивости и ружичастости, заједно с немогућношћу да се оспори његово постојање служе како би сатиром указали на контрадикцију у способностима које неки теисти дају теистичком божанству.[2]

Историја[уреди]

Невидљиви ружичасти једнорог је постао познат првенствено кроз интернет културу, и на интернету постоји неколико веб страница посвјећених њему. Аналогија с невидљивим ружичастим једнорогом први се пут појавила 7. јула 1990[4] на јузенет групи alt.atheism.

Концепт је даље развила група студената од 1994. до 1995. Они су написали манифест о бесмисленој религији базираној на неколико невидљивих ружичастих једнорога[4]. Најчешће цитирани дио је:

Викицитати „Невидљиви ружичасти једнорози су бића велике духовне моћи. Ово знамо јер су способна истовремено бити невидљива и ружичаста. Као и све религије, вјера у невидљиве ружичасте једнороге је базирана на логици и вјери. Ми вјерујемо да су ружичасти, ми логично знамо да су невидљиви јер их не видимо“ - Стив Или[5][6]

Нијам Волас је 2007. изнио мишљење да је невидљиви ружичасти једнорог постао симбол атеизма[7].

Слични концепти[уреди]

Године 1996, једнорог којег нико не види коришћен је у љетном кампу за дјецу за подстицање слободног мишљења у САД, који је установио др. Л. Вилсон. Како је касније наведено у Синсинати инквајеру, „кампери морају покушати доказати да имагинарни једнорози - као метафора за Бога - не постоје“. Ричард Докинс је у својој књизи Илузија о Богу написао: "Раселов чајник, наравно, представља безбројан број ствари чије постојање је увјерљиво и не може бити доказано... Филозофски миљеник је невидљиви, неопипљиви, нечујни једнорог."[8]

Референце[уреди]

  1. Angeles, Peter A. (1992). Harper Collins Dictionary of Philosophy. Harper Perennial, New York. ISBN 0-06-461026-8. 
  2. 2,0 2,1 Maartens (2006)
  3. Narciso, Dianna (1. 3. 2004). Like Rolling Uphill: Realizing the Honesty of Atheism. Media Creations. ISBN 1-932560-74-2. 
  4. 4,0 4,1 Gibson, Scott (17. 7. 1990). „'Proof' of God's Existence” (Usenet post). Приступљено 10. 4. 2007. »how about refuting the existence of invisible pink unicorns?«  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "" defined multiple times with different content
  5. Judson Poling; Garry Poole; MS Debra Poling (2003). Do Science and the Bible Conflict?. Zondervan. стр. 20. ISBN 9780310245070. 
  6. Jack Huberman (2006). The Quotable Atheist. Nation Books. стр. 103. ISBN 1-56025-969-8. 
  7. Wallace, Niamh (27. 12. 2007). „Female Bonding”. Phoenix New Times. Приступљено 23. 4. 2009. 
  8. Dawkins (2006). стр. 52-53.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]