Ричард Докинс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Докинс
Richard dawkins lecture.jpg
Ричард Докинс
Пуно име Клинтон Ричард Докинс
Датум рођења (1941-03-26)26. март 1941.(75 год.)
Место рођења Најроби
Кенија
Поље етологија, еволуциона биологија
Познат по геноцентрични поглед на еволуцију
Награде Златна медаља ЛЗД-а (1989), Фарадејева награда (1990), Међународна награда Космос (1997), Награда Мајкла Фарадеја (2001), Ниеренбергова награда (2009)
Потпис Richard Dawkins signature.svg

Клинтон Ричард Докинс (енгл. Clinton Richard Dawkins; Најроби, 26. март 1941) је британски етолог, теоретичар еволуције, научно-популарни писац и један од четири јахача новог атеизма. Професор је на Оксфордском универзитету и шеф катедре за разумевање науке у јавности.

Докинс је познати атеиста, покровитељ британске Хуманистичке Удружења, присталица покрета Бригхтс и познат је по својој критици креационизма и интелигентног дизајна. У својој књизи 1986. године, Слепи часовничар, тврди против часовничара аналогији, аргумент за постојање натприродног ствараоца на основу сложености живих организама. Уместо тога, он описује еволуционе процесе као аналогне слепом часовничару. Докинс је први пут дошао до изражаја са својим књигом Себичан ген (The Selfish Gene), којом је популаризовао мишљење гена у центру еволуције и увео термин мем.

Од тада је написао неколико књига популарне науке, и чини редовне телевизијске и радио наступа, углавном расправља о овим темама. У својој књизи 2006. Заблуда о Богу (The God Delusion), Докинс тврди да је натприродни творац готово сигурно не постоји и да је религије- "фиксно погрешно веровање". Од јануара 2010. године, верзија на енглеском језику је продата у више од два милиона примерака и преведена је на на 31 језика, укључујући и Српски. Докинс је основао Ричард Докинс фондација за науку и разума, да би промовисао учење еволуције и да се супротставе онима који се залажу за програме у учионици против еволуције. [1][2]

Биографија[уреди]

Бил Мар и Докинс након Маровог говора

Ричард Докинс рођен је у Најробију 1941. године. Студирао је у Оксфорду, а након дипломирања радио је на пројектима Ника Тинбергена, који је за свој рад на подручју етиологије заједно с Конрадом Лоренцом 1973. године добио Нобелову награду. Крајем шездесетих година асистент је на Универзитету Калифорније у Берклију. Године 1970. вратио се у Оксфорд, а 1995. постао је редовни професор на катедри за јавно разумевање науке. Године 1987. добио је награду за литературу Краљевског друштва и награду Лос Анђелес тајмса за књигу Слепи часовничар. Исте године добио је и награду за најбољи телевизијски научни програм и сценарио. Године 1989. примио је сребрну медаљу Лондонског зоолошкога друштва, 1990. награду Краљевскога друштва Мајкл Фарадеј, 1994. награду Накајама за друштвене науке, а 1995. почасне докторате универзитета Сент Ендруз и Канбера. Године 1997. постао је члан краљевског друштва за литературу и добио међународну награду Космос.

Библиографија[уреди]

Докинс на предавању у Тексасу
  • Себични ген (1969)
  • Проширени фенотип (1982)
  • Слепи часовничар (1986)
  • Река из раја (1995)
  • Успон уз планину невероватности (1996)
  • Расплитање дуге (1998)
  • Ђаволов капелан (2003)
  • Приче наших предака (2004)
  • Заблуда о Богу (2006)
  • Највећа представа на Земљи (2009)
  • Чаролија стварности (2011)
  • Апетит за чудесним (2013)

Документарни филмови[уреди]

  • Добри момци завршавају први (1986)
  • Слепи часовничар (1987)
  • Одрастати у Универзуму (1991)
  • Прећи научну баријеру (1996)
  • Велико питање (2005)
  • Корен свог зла? (2006)
  • Непријатељи разума (2007)
  • Геније Чарлс Дарвин (2008)
  • Сврха сврхе (2009)
  • Лепи умови (април 2012)
  • Секс, смрт и смисао живота (2012)
  • Неверници (2013)

Референце[уреди]

  1. Hall, Stephen S. (9. 8. 2005). „Darwin's Rottweiler”. Discover magazine. Приступљено 22. 3. 2008. 
  2. R. Albert Mohler, Jr. (9. септембар 2005). = 9. 9. 2005. „"Darwin's Rottweiler" -- Richard Dawkins Speaks His Mind” . AlbertMohler.com. Приступљено 22. 3. 2008. 

Спољашње везе[уреди]