Пређи на садржај

Немачки курент

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфабет курента, око 1865 (у претпоследњем реду приказани су умлаути ä, ö, ü и одговарајућа велика слова Ae, Oe, Ue, а у последњем лигатуре ch, ck, th, sch, sz и st)
Дански курент (Gotisk skrift) око 1800 са Æ и Ø на крају алфабета

Немачки курент (од лат. currere „трчати“) је рукописно писмо, које се налазило у општој употреби на немачком говорном простору од почетка новог века до средине 20. века. Типографски гледано представља варијанту фрактуре. Мада се у Немачкој често колоквијално сва немачка рукописна писма погрешно називају зитерлином, курент ипак не треба изједначавати са њим.

Немачки курент се од округлог латиничног писма разликује по оштрим угловима. Са мањим модификацијама коришћен је и у земљама Скандинавије, Данској и Норвешкој, до 1875. године, под називом „готско писмо” (Gotisk skrift).

Примери употребе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hellmut Gutzwiller: Die Entwicklung der Schrift in der Neuzeit. In: AfD, Archiv für Diplomatik, Schriftgeschichte, Siegel- und Wappenkunde 38 (1992), S. 381–488.
  • Tamara N. Tacenko: Zur Geschichte der deutschen Kursive im 16. Jahrhundert. Bemerkungen zur Entwicklung dieser Schrift anhand von Dokumenten einer Sammlung aus St. Petersburg. In: AfD 38, Köln u. a. 1992, S. 357–380.
  • Friedrich Beck: Die „deutsche Schrift“ – Medium in fünf Jahrhunderten deutscher Geschichte. In: AfD 37 (1991), S. 453–479.
  • Heribert Sturm: Einführung in die Schriftkunde. München-Pasing 1955.
  • Leo Santifaller: Bozener Schreibschriften der Neuzeit. Gustav Fischer, Jena 1930.