Нови вијек

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Нови век)

Нови вијек је, по историографској категоризацији, период од Пада Цариграда (1453) до краја Првог светског рата (1918). За почетак новог вијека узима се 1453. година (тј. пад Византије) а за крај новог вијека узима се Први свјетски рат (19141918).

Писаној историји човечанства претходила је његова праисторија, почев од палеолитског доба („старо камено доба“), а затим неолитског доба („ново камено доба“). У неолиту је започела пољопривредна револуција, између 10.000 и 5.000 пне, у Плодном полумесецу Блиског Истока. Током овог периода, људи су започели систематско узгајање биљака и животиња.[1] Како је пољопривреда напредовала, већина људи је прешла из номадског у устаљени начин живота као пољопривредници у сталним насељима. Релативна сигурност и повећана продуктивност коју пружа пољопривреда омогућили су заједницама да се прошире у све веће јединице, подстакнуте напретком у транспорту.

Било у праисторијско или историјско доба, људи су увек обитавали у близини поузданих извора питке воде. Насеља су се развила већ 4.000 пне у Ирану,[2][3][4][5][6] у Месопотамији,[7] у долини реке Инд на Индијском потконтиненту,[8] на обалама египатске реке Нил,[9][10] и дуж кинеских река.[11][12] Како се пољопривреда развијала, пољопривреда житарица постајала је софистикованија и подстакла је поделу рада ради складиштења хране између узгојних сезона. Радне поделе су довеле до пораста доконе више класе и развоја градова, што је представљало темељ за цивилизацију. Све већа сложеност људских друштава захтевала је системе рачуноводства и писања. Хиндуизам се развио у касно бронзано доба на Индијском потконтиненту. Аксијално доба било је сведок увођења религија као што су будизам, таоизам, конфучијанство и џаинизам.

Основне одлике[уреди | уреди извор]

Колумбо у Новом свијету. Овим догађајем је почео нови вијек.

Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина или изградња каравела, нове врсте бродова, омогућила су и убрзала географска открића.

Значајни научници[уреди | уреди извор]

Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Франсис Бејкон.

Култура[уреди | уреди извор]

Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу, изумитељу штампарске машине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tudge 1998, стр. 30–31.
  2. ^ Muscarella, Oscar White (2013-01-01). „Jiroft and 'Jiroft-Aratta': A Review Article of Yousef Madjidzadeh, Jiroft: The Earliest Oriental Civilization”. Archaeology, Artifacts and Antiquities of the Ancient Near East. BRILL. стр. 485–522. ISBN 978-90-04-23669-1. doi:10.1163/9789004236691_016. 
  3. ^ Muscarella, Oscar White. (2013). Archaeology, artifacts and antiquities of the ancient Near East : sites, cultures, and proveniences. Brill. ISBN 978-90-04-23669-1. OCLC 848917597. 
  4. ^ Maǧīdzāda, Y. (2003). Jiroft: The earliest oriental civilization. Tehran: Organization of the Ministry of Culture ans Islamic Guidance.
  5. ^ People, "New evidence: modern civilization began in Iran", 10 Aug 2007 Архивирано 24 фебруар 2021 на сајту Wayback Machine, retrieved 1 October 2007
  6. ^ Xinhua, "New evidence: modern civilization began in Iran" Архивирано 23 новембар 2016 на сајту Wayback Machine, xinhuanet.com, 10 August 2007
  7. ^ McNeill 1999, стр. 13–15.
  8. ^ Chakrabarti 2004, стр. 11.
  9. ^ Baines & Malek 2000, стр. 8.
  10. ^ Bard 2000, стр. 64–65.
  11. ^ Lee 2002, стр. 15–42.
  12. ^ Teeple 2006, стр. 14–20.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Радови везани за чланак Историја Новога века на Викизворнику