Нови вијек
 |
| Људска историја | |||
|---|---|---|---|
| ↑ Преисторија | |||
| Забележена историја | |||
| Стари век | |||
| Средњи век | |||
| Нови век | |||
|
|||
| ↓ Будућност | |||
Нови вијек је, по историографској категоризацији, период од Пада Цариграда (1453) до краја Првог светског рата (1918). За почетак новог вијека узима се 1453. година (тј. пад Византије) а за крај новог вијека узима се Први свјетски рат (1914—1918).
Основне одлике[уреди | уреди извор]
Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина или изградња каравела, нове врсте бродова, омогућила су и убрзала географска открића.
Значајни научници[уреди | уреди извор]
Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Франсис Бејкон.
Култура[уреди | уреди извор]
Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу, изумитељу штампарске машине.
Радови везани за чланак Историја Новога века на Викизворнику
 | Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
