Нови вијек
 |
Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Нови вијек је дио историје човјечанства од Колумбовог открића Америке (1492) до Октобарске револуције (1917). За почетак Новог вијека узима се и 1453. година (тј. пад Византије). Понекад се као крај Новог вијека узима и Први свјетски рат (1914—1918).
Основне одлике[уреди]
Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина или изградња каравела, нове врсте бродова, омогућила су и убрзала географска открића.
Значајни научници[уреди]
Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Франсис Бејкон.
Култура[уреди]
Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу, изумитељу штампарске машине.
 |
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Историја Новога века. |
