Ненад Барачки

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Барачки
Датум рођења(1878-09-25)25. септембар 1878.
Место рођењаБођани
Датум смрти23. мај 1939.(1939-05-23) (60 год.)
Место смртиСомбор

Ненад Барачки (Бођани, 25. септембар 1878.-Сомбор, 23. мај 1939) је био српски свештеник, вероучитељ, појац и мелиограф.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. септембра 1878. године у Бођанима, Војводина. Школовао се у Сремским Карловцима и манастиру Ковиљу. По завршетку богословије уписао је Филозофски факултет у Београду. Касније је службовао као парохијски свештеник у Темишварској епархији до почетка почетка Првог светског рата.[1] Током рата служио је као војни свештеник у јединицама аустроугарске војске. Учествовао је на Париској мировној конференцији (1919). После рата предавао је веронауку, појање и био хоровођа у мушкој учитељској школи у Сомбору. Био је члан Матице српске и Друштва св. Саве. Умро је у Сомбору 23. маја 1939. године.

Већи део живота бавио се српским црквеним појањем, бележећи савременим нотним системом велики број традиционалних црквених песама.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Нотни зборник црквеног појања по карловачком напеву (1923)
  • збирка богослужбених песама Свети и Велики Петак, вечерње и повечерје на плач Матере Божје (1925)
  • збирка богослужбених песама Свети и Велики Петак, вечерње и повечерје на плач Матере Божје (1925)
  • Литургија св. Јована Златоустог (1925), по руском напеву за два дечија гласа
  • Рождество Божије или Божић (1926)
  • Стихира општа Србима светитељима
  • Васкрсење Христово или Ускрс (1935)
  • Химна Његовој Светости Патријарху Варнави
  • Литургија (хармонизације)
  • Служба св. Ћирилу и Методију
  • Историја српске православне цркве (1932)
  • Историја хришћанске цркве

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Барачки, Ненад. Православна српска парохија у Бега св. Ђурђу : крајем 1908. године. Житиште : Библиотека "Бранко Радичевић" : Православна српска парохија, 2010. стр. 7—10. ISBN 978-86-83309-54-2.