Нефростома

С Википедије, слободне енциклопедије
Нефростома
Цртеж нефростомске цеви код жене
ICD-9-CM55.02
MeSHD009403
OPS-301 code5-550

Нефростома или перкутана нефростома једна је од хируршких метода у урологији којом се формира вештачки отвор на кожи трбуха који се повезује са бубрегом. Овај отвор омогућава преусмеравање мокраће директно из горњег дела мокраћног система ( бубрежне карлице) у спољашњу средину, уклањање или растварање бубрежних каменаца, директан приступ горњим уринарним путевима за разне ендоуролошке процедуре или дијагностиковање опструкције мокраћовода, антеградном радиографијом, унос хемотерапеутских агенаса у бубрежни сабирни систем и обезбедђивање профилаксае после хируршке ресекције локалним хемотерапеутицима код пацијената са туморима бубрежне карлице.[1]

Ова метода спада у интервентно радиолошко / хируршкеупроцедуре током које се бубрежна карлица пробија фином иглом уз помоћ радиолошке антеградне пијелографије (инјекција контраста), да би се потом поставитла цев за нефростомију и тиме омогућила дренажа мокраће.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Мокраћа се ствара у бубрезима. Људи имају два бубрега, од којих сваки преноси мокраћу до бешике помоћу цеви која се зове мокраћовод. Ова цев се може блокирати из више разлога (нпр камен у бубрегу или рак). Блокирани мокраћовод може спречити бубрег у правилном раду и временом оштетити бубрег. Такође, ако се блокирана мокраћа због застоја инфицира, то може изазвати уросепсу и друге озбиљне болести.[2]

Цев за нефростомију је танка пластична цев која из правца леђа пролази кроз кожу, а затим кроз бубрег, до тачке где се скупља мокраћа. Њен задатак је да привремено одводи мокраћу која је блокирана и тиме омогући бубрегу да правилно функционише и штити га од даљег оштећења. Такође помаже у уклањању сваке инфекције. Ове цеви треба пратити и мењати у редовним интервалима да би исправно радиле.[3]

За извођење ове процедуре користе се ултразвучни и/или рендгенски снимци (или слике) и контрастно средство које се убризгава у део бубрега који сакупља мокраћу. То омогућава да се цев која ће дренирати бубрег визуелизује и у најбољем положају убаци у сабирни систем бубрега.[2]

Индикације[уреди | уреди извор]

Нефростомија се изводи када дође до зачепљења мокраћних путева које механички спречава кретање мокраће из бубрега, кроз мокраћовод у мокраћну бешику . Без ове методе одвод мокраће из бубрега био би прекинут. Због накупљања мокраће притисак у мокраћном систему и бубрези би се енеормно повећавао што би на крају довело до неповратних оштећења.

Различити поступци пласирања катетера са конопцем за фиксирање, обтуратором (који се назива и канилом за учвршћивање) и иглом за пункцију. А. Преглед Б. Игла за пункцију и обтуратор, омогућавају директно уметање. Ц. Игла за пункцију увучена. Обтуратор ангажован. Користи се на пример за стално напредовање катетера на жици која је претходно убачена у бубрежну карлицу кроз танку иглу. Д. Обтуратор и игла за пункцију су увучени, када је катетер у бубрежној карлици. Е. Конац за фиксирање се повлачи и затим умотава и причвршћује на површински крај катетера.

Најчешћи узрок блокаде која захтева нефростомију је рак, посебно рак јајника и дебелог црева. Нефростоме такође могу бити примењене и код лечење пионефрозе, хидронефрозе и камена у бубрегу.[4]

Перкутана нефростомија се користи и у дијагностичке сврхе за разликовање рекурентне опструкције или трајне дилатације након операције којом се исправља узрок опструкције.[5]

Ова процедура се такође користи за антероградну пијелографију и визуелизацију система горњег уринарног тракта.[6]

Перкутана нефростомија се такође користи у терапијске сврхе за лечење: хидронефрозе изазване каменом у бубрегу, трудноћом, стриктуром уринарног тракта, туморима уринарног тракта/цервикалног/простате.

Осим тога, инфекције као што су уросепса и пионефроза се такође могу дренирати уметањем нефростомске цеви.

Перкутана нефростомија је такође корисна у преусмеравању урина са оболелог места како би се побољшало зарастање постоперативних рана. Примери стања која се могу лечити овом методом су малигна/трауматска/инфламаторна фистула и хеморагични циститис.

Перкутана нефростомија се такође користи за обезбеђивање приступа хемотерапији/антибиотицима/антифунгалној терапији/анелгетицима,[7] антеградном постављању уретралног стента, вађењу камена и ендопијелотомији (ендоскопска хирургија за повећање споја бубрежне карлице и уретера).

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

У контраиндикације спадају:[1]

  • Дијатезна крварења (нпр хемофилија , тромбоцитопенија).
  • Неконтролисана хипертензија.
  • Употреба антикоагуланса нпр аспирина (релативна контраиндикација) хепарина, варфарина.

Процедура[уреди | уреди извор]

(А) Ултрасонографија бубрега и перкутане нефростомске цеви постављене кроз чашицу у доњем пол бубрега са хидронефрозом. (Б) Катетер се поставља у проширену чашицу. Нефростомска цев (А) и катетер с(Б) означени су белим стрелицама.

Осим гладовања (без хране и воде) пре захвата, не постоји посебна припрема пацијента за нефростомију.[2]

У интервентној радиологији, пацијент или лежи на боку или у лежећем положају. Подручје се бира испод 12. ребра, бочно ограничено задњом аксиларном линијом и мишићима кичме, а одоздо карличном кости. Затим се ултразвуком лоцира тачна област. Локална анестетичка инфилтрација се користи за утрнулост подручја. Затим се пласира игла којом се ради пункција на бубрегу.[8]

Затим се аспирира урин из бубрега и провери његов садржај. Ако је мокраћа бистра, убризгава се контраст како би се оцртала бубрежна карлица и бубрежна чашица . Ако је мокраћа замућена, то значи да је инфицирана. након Убризгавања боје се избегава у случају замућене мокраће како би се спречило ширење инфекције на друге делове уринарног система.

У следећем акту убацује се жица водилица и пласира унутар горње бубрежне чашице или унутар мокраћовода под флуороскопским навођењем. Затим се убодени део шири помоћу дилататора.

Различите врсте катетера (катетер који има посебан механизам за спречавање зачепљења у случају густог гноја код пионефрозе и који се не може лако померити у поређењу са другим катетером) се потом убацује кроз жицу водилицу и причвршћује на место шивања за кожу.

Други крај катетера се причвршћује за врећу за мокраћу у коју се сакупља мокраћа из бубрега.

Ризици[уреди | уреди извор]

Ризици током извођења нефростоме укључују:[2][1]

  • тешко крварење: 1–3% (до 3 пацијента на сваких 100 који имају ову процедуру);
  • померање цеви: 1% (до 1 на сваких 100 пацијената који имају ову процедуру);
  • блокада цеви: 1%;
  • озбиљна инфекција: 1%;
  • оштећење суседних структура: ретко;
  • васкуларна повреда која захтева уклањање захваћеног бубрега или емболизацију 1% – 3,6%;
  • смрт услед крварења: мање од 0,2% (до 2 на сваких 1.000 пацијената који имају ову процедуру);
  • алергијска реакција на инјекцију контраста – тешке реакције се јављају код мање од 1 на сваких 1.000 пацијената.
  • плеурални излив , хидроторакс и пнеумоторакс, што може захтевати постављање дренажне цеви у грудни кош (< 13%).
  • неуспешан приступ (< 5%): поновни покушај приступа након што се дилатација сабирног система повећа током неколико сати или дана.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Nephrostomy: Practice Essentials, History of the Procedure, Problem”. 2021-06-26. 
  2. ^ а б в г д „Nephrostomy”. InsideRadiology (на језику: енглески). 2016-09-21. Приступљено 2023-02-28. 
  3. ^ „Nephrostomy | Conditions & Treatments | UT Southwestern Medical Center”. utswmed.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-04. 
  4. ^ GOODWIN WE; CASEY WC; WOOLF W (1955-03-12). „Percutaneous trocar (Needle) nephrostomy in hydronephrosis”. J Am Med Assoc. 157 (11): 891—4. PMID 13233046. doi:10.1001/jama.1955.02950280015005. .
  5. ^ Fernström, I.; Johansson, B. (1976). „Percutaneous pyelolithotomy. A new extraction technique”. Scand J Urol Nephrol. 10 (3): 257—9. PMID 1006190. doi:10.1080/21681805.1976.11882084. 
  6. ^ Biyani, C. S.; O'Connor, J. P.; Browning, A. J. (септембар 2003). „Laparoscopic removal of retained nephrostomy tubing”. J Urol. 170 (3): 916—7. PMID 12913731. doi:10.1097/01.ju.0000080400.03209.f4. .
  7. ^ Parikh, G. P.; Shah, V. R.; Modi, M. P.; Chauhan, N. C. (октобар 2011). „The analgesic efficacy of peritubal infiltration of 0.25% bupivacaine in percutaneous nephrolithotomy - A prospective randomized study”. J Anaesthesiol Clin Pharmacol. 27 (4): 481—4. PMC 3214552 Слободан приступ. PMID 22096280. doi:10.4103/0970-9185.86591 Слободан приступ. 
  8. ^ Deshmukh, Sameer; Sternberg, Kevan; Hernandez, Natalia; Eisner, Brian H. (2015). „Compliance with American Urological Association Guidelines for Post-Percutaneous Nephrolithotomy Antibiotics Does Not Appear to Increase Rates of Infection”. Journal of Urology. 194 (4): 992—996. ISSN 0022-5347. doi:10.1016/j.juro.2015.04.097. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нефростома&oldid=27542658”