Николај Доброљубов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Николај Доброљубов
Dobrolyubov.jpg
Пуно име Николај Александрович Доброљубов
Датум рођења (1836-02-05)5. фебруар 1836.
Место рођења Нижњи Новгород
Руска Империја
Датум смрти 29. новембар 1861.(1861-11-29) (25 год.)
Место смрти Санкт Петербург
Руска Империја
Период 1850те — 1860те

Николај Александрович Доброљубов (Нижњи Новгород, 5. фебруар 1836 - Санкт Петербург, 29. новембар 1861) био је руски књижевни критичар, новинар, песник и револуционарни демократа.

Биографија[уреди]

Доброљубов је рођен у Нижњем Новгороду, где је његов отац био свештеник. Школовао се у богословији од 1848. до 1853. Сматран је чудом од стране својих учитеља на богословији и код куће је највише времена проводио у библиотеци свог оца, читајући књиге о науци и уметности. Са тринаест година почео је да пише поезију и преводи стихове римских песника, као што је, на пример, Хорације.[1] 1853. отишао је у Санкт Петербург и уписао факултет. Након смрти својих родитеља, он је преузео одговорност за своју браћу и сестре. Радио је као учитељ и преводилац да би могао да прехрани породицу и настави студије. Велики обим посла и стрес имали су негативног утицаја на његово здравље.[2]

Током универзитетских година, организовао је подземни демократски круг, издао рукопис новина и водио студентску борбу против реакционе универзитетске администрације. Својим песмама „На педесети рођендан Н. И. Греча“ (1854) и „Ода смрти Николаја I“ (1855) показао је непријатељски став према аутократији.[2][3]

1856. је срео утицајног критичара Николаја Чернишевског и издавача Николаја Некрасова. Ускоро је почео да објављује своје радове у Некрасовом популарном часопису Савременик (рус. Современник). Године 1857, након дипломирања на универзитету, придружио се особљу часописа као шеф одељења критике. У наредне четири године написао је неколико томова важних критичких есеја. Један од његових најбољих есеја, „Шта је Обломовизам?“, настао је на основу анализе романа Обломов Ивана Гончарова.[2][3][4]

Маја 1860, на инсистирање пријатеља, отишао је у иностранство с намером да се излечи од туберкулозе која се у међувремену још више погоршала због напорног рада. Живео је у Немачкој, Швајцарској, Француској, као и више од шест месеци у Италији, где је национални ослободилачки покрет, на челу са Гарибалдијем, био у току. Ситуација у Италији дала му је материјал за серију чланака.[2]

У Русију се вратио јула 1861. Умро је новембра исте године, стар свега 25 година, од акутне туберкулозе. Сахрањен је поред Белинског на Волковском гробљу у Санкт Петербургу.[3]

Референце[уреди]

  1. The Encyclopedia Americana, Vol 9, The Encyclopedia Americana Corporation, NY, 1918.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Kropotkin, Peter (1905). Russian Literature. NY: McClure Phillips. 
  3. 3,0 3,1 3,2 The Great Soviet Encyclopedia, 3rd Edition (1970-1979). © 2010 The Gale Group, Inc.
  4. Anthology of Russian Literature, Part 2, Leo Weiner, G.P. Putnam's Sons, NY, 1903.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]