Николај Чернишевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Николај Чернишевски
Nikolay Chernyshevsky.jpg
Пуно име Николај Гаврилович Чернишевски
Датум рођења (1828-07-24)24. јул 1828.
Место рођења Саратов
Руска Империја
Датум смрти 29. октобар 1889.(1889-10-29) (61 год.)
Место смрти Саратов
Руска Империја
Утицаји од Александар Херцен, Васарион Белински, Лудвиг Фојербах
Најважнија дела
Шта да се ради?

Николај Чернишевски (рус. Никола́й Гаври́лович Черныше́вский; Саратов, 24. јул 1828Саратов, 29. октобар 1889) је био руски писац, публициста, филозоф-утописта, револуционар, научник и књижевни критичар и социјалиста (виђен од стране неких као утопијски социјалиста). Био је вођа револуционарног демократског покрета 1860их и имао утицаја на Лењина, Ему Голдман и српског политичког писца и социјалисту, Светозара Марковића. Његово најпознатије и најзначајније дело је романШта да се ради?“ (рус. Что делать?).

Писао је романе, приповетке, повести, књижевне критике, мемоаре и разне филозофске и естетичке трактате.

Живот[уреди]

Чернишевски је рођен 24. јула 1828. у Саратову, као син свештеника, и живео у родном месту до 1846. Завршио је локалну богословију где је научио енглески, немачки, француски, италијански, латински, грчки и старословенски. Тамо је и стекао љубав према књижевности.[1] На Универзитету Санкт Петербург се је често борио да загреје своју собу. Водио је дневник о ситницама, као на пример о броју суза које је пролио над мртвим пријатељем. За време универзитетских дана постао је атеиста.[2] Био је инспирисан делима Лудвига Фојербаха и Шарла Фуријеа. Након дипломирања на универзитету 1850, предавао је књижевност у гимназији у Саратову. Од 1853. до 1862. живео је у Санкт Петербургу и постао главни уредник часописа Савременик, у коме је објављивао своје књижевне критике и есеје из области филозофије.

1862. године, он је био ухапшен и затворен у тврђави Светог Петра и Павла, где је написао своје чувено дело Шта да се ради? Роман је био инспирација многим каснијим руским револуционарима, који су се угледали на Рахметова, јунака романа, који је у потпуности био посвећен револуцији, аскета у својим навикама и немилосрдно дисциплинован до те тачке да спава у кревету од ексера и једе живо месо како би скупио снагу за револуцију. Међу онима који су били испирисани овим романом био је и Лењин, који је написао дело политичке теорије са истим именом. 1862. осуђен је на грађанско извршење казне (1864-1872), а затим на робију и изгнанство у Виљујск, Сибир (1874-1883), где је и умро.

Идеје и утицај[уреди]

Чернишевски је оснивач народизма, руског популизма и учесник револуционарног преврата аутократије и стварања социјалистичког друштва заснованог на старим сељачким комунама.

Идеје Чернишевског биле су под великим утицајем Херцена, Белинског и Фојербаха. Он је видео класну борбу као средство кретања друштва напред и залагао се за интересе радних људи. По његовом мишљењу, масе су главни творац историје. Постао је познат по изразу “горе боље”, који је користио да би указао на то да што су гори социјални услови сиромашних, то је већа шанса да ће они покренути револуцију.

Постоје они који воде расправе, према речима професора Јозефа Франка, „да је дело Чернишевског Шта да се ради?, далеко више од Марксовог Капитала утицало на емоционалну динамику која је на крају кулминирала руском револуцијом“.[3]

Достојевски је био бесан због онога што је видео као наивност политичких и психолошких идеја изражених у књизи[4] и написао „Записе из подземља“ углавном као реакцију на књигу.

Референце[уреди]

  1. Ana Siljak, Angel of Vengeance, page 57
  2. Ana Siljak, Angel of Vengeance, page 58
  3. Amis, Martin (2002). Koba the Dread. Miramax. стр. 27. ISBN 0-7868-6876-7. 
  4. see e.g. Jane Missner Basrstow Dostoevsky Versus Chernyshevsky in College Literature V, 1. Winter 1978.

Литература[уреди]