Никола Боројевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Боројевић
Nikola Borojević.jpg
Никола Боројевић
Датум рођења(1796-00-{{{day}}})1796.
Место рођењаОточац
Хабзбуршка монархија
Датум смрти23. фебруар 1872.(1872-02-23) (75/76 год.)
Место смртиКарловац
Аустроугарска

Никола Боројевић (Оточац, Лика, 1796Карловац, 23. фебруар 1872) је био српски пјесник.

Биографија[уреди]

Никола се почео школовати у свом родноме мјесту, а наставио га је на Ријеци, у Љубљани и у Бечу. Учио је политехнику и економију.

Био је граничарски војни административни чиновник, поручник пред смрт капетан. У Смиљану га је 1838. године походио Вук Караџић, када је скупљао етнографску грађу.[1] Први пут се јавља са прилогом у пештанском часопису "Српска новина или Магазин за художество, књижество и моду", 1838. године. Службује 1839-1840. године у Госпићу, одакле редовно шаље песме за српске часописе у Будиму.[2] Затим је 1842-1846. године оберлајтант[3] у Огулину[4]

Дописни је члан Друштва српске словесности у Београду (1844-1872). Послао је друштву своју биографију 1870. године[5] Јавља се песмама и другим прилозима објављеним у новосадској "Матици" и "Даници", 1865-1870. године из Ријеке.[6]

Написао је до двије стотине пјесама, већином побожних и патриотских. И ако није пристао уз Вука, језик му је више народни но црквено-словенски. Пјесме му нису изашле у засебној збирци. Писао је стихове сатиричне и дидактичне.[7] Најпознатије су му: Молитва Св. Николи, Молитва Св. Сави, Блаженој сјени Станка Враза и т. д. Већина његових пјесама објављена је у "Седмици", Драгољубу, "Србском народном листу" (Будим), у новосадској Даници и у Војвођанки.

Боројевић почива на гробљу у Карловцу.

Референце[уреди]

  1. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1849. године
  2. ^ "Србски народни лист", Будим 1840. године
  3. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
  4. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1846. године
  5. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1865. године
  6. ^ "Матица", Нови Сад 1868. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]