Оточац

Координате: 44° 52′ 10″ С; 15° 14′ 07″ И / 44.86931° С; 15.23516° И / 44.86931; 15.23516
С Википедије, слободне енциклопедије
Оточац
центар Оточца
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
Становништво
Становништво
 — 2011.4.240
 — густина7,5 ст./km2
Агломерација (2011.)9.778
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 10″ С; 15° 14′ 07″ И / 44.86931° С; 15.23516° И / 44.86931; 15.23516
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина565,30 km2
Оточац на карти Хрватске
Оточац
Оточац
Оточац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСтјепан Костелац (независни)
Поштански број53220
Позивни број(+385) 053
Регистарска ознакаGS

Оточац је град у Хрватској, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Римокатоличка црква "Св. Тројство"

Налази се у сјеверозападној Лици, у Гацкој долини, кроз коју протиче ријека Гацка смјештена између Велебита и Мале Капеле. Латински назив за Оточац је Bivium.[1]

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Граду Оточцу припадају сљедећа насељена мјеста: Брлог, Брлошка Дубрава, Главаце, Горићи, Дабар, Дољани, Дренов Кланац, Компоље, Кутерево, Липовље, Личко Лешће, Оточац, Подум, Понори, Прозор, Рамљани, Синац, Старо Село, Хрватско Поље, Човићи, Швица, Шкаре. Површина града Оточца износи 565,30 km².

Историја[уреди | уреди извор]

Пренумерант Видаковићеве позоришне игре био је 1817. године у месту, трговац Никола Боројевић.[2] Његов брат Атанасије (1801–1844) такође се бавио трговином у месту. Никола који се интензивно бавио писањем, пре свега поезије, је објавио песму посвећену свом брату 1844. у "Србском народном листу".[3]

У Оточцу је августа 1926. године откривен споменик српском краљу Петру I Карађорђевићу. Био је то први споменик у Лици посвећен српском владару, а подигли су га својим прилозима грађани и чланови Југословенског Сокола, на челу са адвокатом др Бранковићем. Попрсје краљево је постављено на главном тргу, на месту где је за време Аустроугарске била пирамида са Хабзбуршким орлом. Споменик на којем стари краљ представљен у генералској униформи са пелерином, и једном руком ослоњен на југословенски грб, је израдио познати вајар Јозо Туркаљ. Краљ војник је држао грб државе коју је створио.[4]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

У Оточцу "наоружане групе људи нападају домове мирних и ненаоружаних Срба, сељака и грађана, отимају животне намирнице и стоку, злостављају и вређају Србе и све што је српско на сваком кораку. Убијају на најсвирепији начин, одводе у затвор потпуно невине људе без икакве кривице, само зато што су Срби".[5]

У оточком срезу опљачкане су све цркве и друге знаменитости и старине још у августу 1941. године. На челу оних који су извршили тај задатак био је усташки изасланик из Загреба др. Бах, који је све ствари однео у Загреб.[6]

Јединице 4. југословенске армије су ослободиле Оточац 6. априла 1945. током Личко-приморске операције.

Култура[уреди | уреди извор]

Парохија[уреди | уреди извор]

У Оточцу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Оточац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[7] У Оточцу се налази храм Српске православне цркве Светог великомученика Георгија саграђен 1863. године, а обновљен 1971. године и капела Светог оца Николаја.[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Насеље[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, насеље Оточац је имало 5.404 становника, међу којима је било 1.259 Срба, 3.819 Хрвата и 93 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Оточац је имао 4.354 становника.[8] Оточац је према попису становништва из 2011. године, имао 4.240 становника.[9]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Оточац је имало 5.404 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
3.819 70,66%
Срби
  
1.259 23,29%
Југословени
  
93 1,72%
Албанци
  
19 0,35%
Муслимани
  
15 0,27%
Словенци
  
8 0,14%
Македонци
  
5 0,09%
Немци
  
4 0,07%
Црногорци
  
4 0,07%
Грци
  
2 0,03%
Мађари
  
2 0,03%
Чеси
  
2 0,03%
Руси
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
3 0,05%
неопредељени
  
114 2,10%
регион. опр.
  
4 0,07%
непознато
  
48 0,88%
укупно: 5.404

Општина[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2001. године у граду Оточцу живи 10.411 становника. Од тога:

  • 9.504 Хрвата,
  • 690 Срба и
  • 217 припадника других националних мањина.

Оточац се као и остатак Лике већ дуже суочава са проблемима старења и депопулације. По попису становништва из 1991. године, велика предратна општина Оточац имала је 24.992 становника, а национални састав био је следећи:

  • Хрвати — 16.355 (65,44%)
  • Срби — 7.781 (31,13%)
  • остали — 856 (3,43%)

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Оточац је имао 9.778 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
8.916 91,18%
Срби
  
709 7,25%
остали
  
153 1,54%
укупно: 9.778

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Оточац”. Тромеђа. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2012. 
  2. ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Елисијуму или Светозар и Драгиња...", Будим 1817. године
  3. ^ "Србски народни лист", Будим 1844. године
  4. ^ "Политика", Београд 1926. године
  5. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 75
  6. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102
  7. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Оточац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 18. 9. 2012. 
  8. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
  9. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 19. 4. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]