Никола Котур
| Никола Котур | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1899. |
| Место рођења | Сремски Карловци, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1938. (38/39 год.) |
| Место смрти | Совјетски Савез |
| Занимање | архитекта |
Никола Котур (Сремски Карловци, 1899 – Совјетски Савез, 1938) био је југословенски комуниста, архитекта и секретар СКОЈ-а.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1899. године у Сремским Карловцима. По народности је био Србин, а по занимању архитекта.
Био је политички секретар СКОЈ-а. Године 1922-1923. је са водећим југословенским комунистима учествовао у широкој дискусији која се водила у Раднику поводом националног питања.[1] Хапшен је у априлу 1925, извештено је да је код њега пронађена резолуција о организацији „ами” тј. антимилитаристичке пропаганде.[2]
У септембру 1927. године Котур је са друговима организовао илегалну партијску школу у Београду, за 40 активиста комунистичке омладине.[3] У октобру, приликом велике полицијске провале ухапшено је свих 40 активиста, међу њима готово читаво скојевско вођство, секретар СКОЈ-а Никола Котур и генерални секретар КПЈ Сима Марковић.[4] Фебруара 1928. године почео је велики процес против комунистичке омладине Београда, који је у земљи и иностранству имао велики публицитет. У суду су оптужени износили страшне методе мучења којима се служила полиција како би им изнудила признање.[5] На основу Закона о заштити државе тада су заједно осуђени на по пет година затвора: Јосип Цази, Никола Котур, Иван Бријачек, Павле Ковачевић и Јосип Радобоља.[5] Већина је осуђена на 3 до 6 месеци затвора.[6]
По изласку из затвора, емигрирао је у Совјетски Савез, где је живео и радио. Марта 1937. ухапшен је у свом стану у околини Москве, од стране агената НКВД. Одвели су га у један московски логор, одакле му се крајем те године изгубио сваки траг.[7]
Рехабилитација
[уреди | уреди извор]За његову рехабилитацију изборила се његова ћерка. У документу који јој је 1957. доставио Војни суд Хабаровска наводи се да је Котур званично осуђен фебруара 1938. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nešović, Slobodan (1979). Yugoslav-bulgarian relations: 1941-1945. Macedonian Review Editions.
- ^ Политика, 18. април 1925, стр. 4
- ^ Cvetković, Slavoljub; Vasić, Miroljub; Kačavenda, Petar (1985). Kongresi, konferencije i sednice centralnih organa SKOJ-a: 1948. Izdavački centar Komunist.
- ^ Plenča, Dušan (1969). The Yugoslav Youth Movement, 1919-1969. Mladost.
- ^ а б Cazi, Josip (1962). Nezavisni sindikati, 1921-1929. Republičko vijeće SSJ za Hrvatsku.
- ^ Peršen, Mirko (1963). Lepoglava. Epoha.
- ^ Drachkovitch, Milorad M. (1966). The Comintern: Historical Highlights, Essays, Recollections, Documents. Hoover Institution on War, Revolution, and Peace, Stanford University, Stanford, Calif.
