Пређи на садржај

Никола Мусулин

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Мусулин
Датум рођења25. новембар 1824 или 1827
Место рођењаПоток Мусулински код ОгулинаАустроугарска
Датум смрти15. март 1903.
Место смртиБеоград
Занимањеучитељ и песник

Никола Мусулин (Поток Мусулински код Огулина, 1824Београд, 15. март 1903)[1] био је српски богослов, учитељ и песник.

Био је један од ретких обучених учитеља у Призрену у периоду од 1856. до 1859. године.[2] Мусулин је 1859. године донео Душанов законик на Косово и Метохију, који се данас налази у Народном музеју у Београду.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мусулин је био син српског трговца из Скадра, Михаила и мајке Анђелије. Рођен је 1824. или 1827. године. Школовао се у манастиру Гомирју и Гргетегу, а потом је завршио богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Одрастао је у месту које је представљало војну крајину, између Османског и Хабзбурзшког царства. Од ране младости читао је поезију, а нарочито дела Петра II Петровића Његоша и Бранка Радичевића.

У Сремским Карловцима се школовао за учитеља, уместо да постане свештеник. Током студија је променио професију, писао песме и прозне чланке у разним часописима и новинама. Након дипломирања 1856. године отишао је у Призрен где је отворио прву модерну световну школу. Призрен је имао основну школу за девојке, коју је основала Анастасија Ајнаџина, 1836. године. Рад Ајнаџине и Мусулина инспирисао је њихове колеге учитеље да следе њихове кораке. Учитељ Милан Ковачевић отворио је световну школу у Приштини, док је Сава Дечанац отворио основну школу у Пећи.

Мусулин је 1862. године напустио Стару Србију како би предавао на Цетињу.

Песма о Грахову и други фрагменти његове поезије и прозе били су познати неколицини много пре објављивања. Аутор је дела До зоре (1863.), Правда и слобода или Тестамент владике Његуша (1897). Као писац објавио је књиге Може ли се помоћи нашем народу у Старој Србији, у којој је још једном показао своју велику везаност за отаџбину, као и књигу За краља и отаџбину.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вујовић, Александар (2023). Светигора, бр. 313. - Петровдан, Скадарски дани богослова и учитеља Николе Мусулина (1853-1856). Цетиње: Светигора. стр. 42, 44. 
  2. ^ Stojančević, Vladimir (1990). Srbija i Albanci u XIX i početkom XX veka: ciklus predavanja 10-25. novembar 1987 (на језику: хрватски). Srpska akademija nauka i umetnosti. Приступљено 20. 3. 2014. 
  3. ^ Лидов, Алексей (2007). Косово: Ортходокс херитаже анд контемпорары катастрофе (на језику: бугарски). Индрик. Приступљено 20. 3. 2014.