Никол Пашињан
| Никол Пашињан | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) | |||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||
| Пуно име | Никол Вавоји Пашињан | ||||||||||||||||
| Датум рођења | 1. јун 1975. | ||||||||||||||||
| Место рођења | Иџеван, СССР | ||||||||||||||||
| Држављанство | Јерменско | ||||||||||||||||
| Универзитет | Државни универзитет у Јеревану | ||||||||||||||||
| Професија | новинар | ||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||
| Политичка странка | Грађански договор (2013—данас) | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
| Званични веб-сајт | |||||||||||||||||
| http://www.nikolpashinyan.com/ | |||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||
Никол Воваји Пашињан (јерм. Նիկոլ Վովայի Փաշինյան; Иџеван, 1. јун 1975) јерменски је новинар, политичар и председник Владе Републике Јерменије од 8. маја 2018 године.[1] Обављао је и функцију народног посланика у Скупштини Јерменије у периоду 2012—2018. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Студирао је журналистику на Јереванском филолошком факултету, али је након четири године студија избачен са факултета због политичких делатности. Радио је и као главни и одговорни уредник дневног листа Ајкакан жаманак (1999−2008) који је био повезан са активностима јерменске опозиције. Као лидер опозиције предводио је, почетком 2018. године, вишенедељне протесте против власти у Јеревану који су на крају резултирали оставком тадашњег премијера Сержа Саргсијана. На изобрима одржаним 9. децембра 2018. године његова странка савез „мој корак” осваја 70% на изборима за јерменски парламент.
Ожењен је и отац четворо деце.
Спољна политика[уреди | уреди извор]
Пашињанов мандат обележило је захлађивање односа са Руском Федерацијом и зближавање са ЕУ и САД. Повукао је Јерменију из војних вожби ОДКБ-а и најавио повлачење из ове организације.[2]
Питање Нагорно-Карабаха[уреди | уреди извор]
Јерменија је под вођством Пашињана изгубила у Другом рату за Нагорно-Карабах, а Пашињан је потписао мировни споразум са председником Азербејџана. Касније је, у два наврата, на самитима под покровитељством ЕУ признао територијални интегритет Азербејџана над Нагорно-Карабахом.[2]
У септембру 2023. године, након антитерористичке операције Азербејџана у Нагорно-Карабаху, Пашињан није желео да да наређење за оружану интервенцију и одбрану Нагорно-Карабаха.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Premijer Jermenije podneo ostavku, parlamentarni izbori 20. juna”. www.021.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25.
- ^ а б в Rašević, Biljana Mitrinović. „Pašinjan je izručio Stepanakert Bakuu”. Politika Online. Приступљено 2023-09-22.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
