Никсар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никсар
тур. Niksar
Niksar,KaleSW.jpg

Административни подаци
Држава  Турска
Покрајина Токат
Становништво
Становништво
 — 2011. 24.552
Географске карактеристике
Координате 40°35′00″ СГШ; 36°57′00″ ИГД / 40.583333° СГШ; 36.95° ИГД / 40.583333; 36.95Координате: 40°35′00″ СГШ; 36°57′00″ ИГД / 40.583333° СГШ; 36.95° ИГД / 40.583333; 36.95
Ндм. висина 350 м
Никсар на мапи Турске
Никсар
Никсар
Поштански број 60600
Позивни број 0356
Регистарска ознака 60
Веб-сајт
www.niksar.gov.tr

Никсар (тур. Niksar, грч. Νεοκαισάρεια; стара имена: Кабира, Неоцезареја, Диополис и Себасте) је град у Турској у вилајету Токат. Према процени из 2011. године у граду живи 24.552 становника[1]. Никсар се налази 57 km североисточно од града Токата, на обронцима изнад Никсарске долине[2]. Данашњи назив града представља измењен облик римског имена - Неоцезареја[3].

Историја[уреди]

За време Понтске краљевине град је био познат као Кабеира (грч. Κάβειρα), док је за време владавине Римског царства био познат под именом Неоцезареја[2]. Митридат VI од Понта је имао ловачки дом у околини града[2]. Током Трећег Митридатовог рата, године 71. п. н. е. око града се водила битка у којој је Луције Лициније Лукул Млађи победио Понтску војску. После 7 година град заузима Гнеј Помпеј Велики[2].

Помпеј је Никсар прогласио градом и дао му име Диополис. Касније је римски вазал Питодорида, удовица Полемона I прогласила град за своју престоницу и дала му име Себасте[4] Не зна се када је тачно град добио римско име Неоцезареја (Neocæsarea), али се под тим именом спомиње у делу Плинија СтаријегNaturalis historia“. Највероватније је град добио име Неоцезареја током владавине Тиберија[4].

Град је за време Римског царства био важан хришћански центар. Први епископ Неоцезаријски је био свети Григорије Чудотворац. Од епископа су познати и свети Павле Неокесаријски као и свети мученик Тома Неокесаријски. Познат је и светац из 3. века Троадије Неокесаријски.

У данашњем Никсару се 315. године одржао Други помесни сабор хришћана[4]. Град је потпуно уништен у земљотресу 344. године, а слична судбина га је задесила и 499. године[4]. Када се 395. године Римско царство поделило на два дела Никсар је постао део Источног римског царства (Византије). У средњем веку власт над градом се често мењала, тако да су га у неким периодима држали хришћани, а у неким муслимани. Године 1068. Данишменд Гази (Мелик Гази) је освојио град од Византије и опљачкао га[4]. Град је напредовао када га је Данишменд Гази прогласио престоницом Данишменидске државе. Оснивач династије Данишменида је сахрањен у граду, а његов маузолеј се и данас налази ту[2].

Крајем 12. века, град је са целом Данишменидском државом ушао у састав селџучке државе — Иконијског султаната[3].

Након монголске инвазије у 13. веку град је био у саставу неколико мањих емирата све до краја 14. века[3]. Године 1397. Никсар је подпао под власт Османског царства[4]. За време владавине Отоманског царства, велика тврђава у Никсару је служила као место окупљања за отоманску војску. Тако је нпр. Мехмед II Освајач из града кренуо у освајање Трапезунта[3].

Након пропасти Османског царства 1923. године Никсар улази у састав данашње државе Турске.

Демографија[уреди]

Демографија
1990.2000.
35.20144.808

Референце[уреди]

  1. ^ „Никсар на сајту http://www.world-gazetteer.com”. Архивирано из оригинала на датум 30. 06. 2013. Приступљено 07. 10. 2011.  (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Никсар на сајту www.planetware.com Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 4, 2011) (на језику: енглески) (на језику: енглески)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Никсар на сајту romeartlover.tripod.com (на језику: енглески)
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Чланак о Неоцезареји у католичкој енциклопедији (на језику: енглески)