Нићифор Дука Палеолог
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Код референцирања књига, користити Харвард стил цитирања. |
| Нићифор Дука Палеолог | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1080. |
Нићифор Дука Палеолог (средњегрчки: Νικηφόρος Δούκας Παλαιολόγος) је био византијски аристократа с краја XI и почетка XII века, најстарији син севаста Георгија Палеолога и његове жене севастократорке Ане Дука.
Нићифор Дука Палеолог је рођен око 1080. године.[1] и био је прворођени син Георгија Палеолога и Ане Дукине, назван по свом деди по оцу Нићифору Палеологу, како је то била традиција у то време.[2] Из два његова сачувана печата, на којима је представљен двоструким презименом Дука Палеолог, јасно се види да је Нићифор, уз очево презиме, користио и престижно презиме Дука, које је наследио од мајке Ане – сестре царице Ирине. Као и његов отац, и Нићифор је био почаствован титулом севаст, са којом се помиње на оба печата.[3]
Нићифор Дука Палеолог је наводно млади Нићифор, царичин сестрић, кога Ана Комнина помиње у својој "Алексијади", да се током рата против Турака 1116/1117. истакао чином изузетне храбрости у бици код Филомелиона у Малој Азији, заслуживши топле комплименте од цара.[4]
Сматра се да је Нићифор Дука Палеолог имао најмање једног сина познатог као Михаило Дука Палеолог.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 146, 12. – Nicéphore Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 145 – 146, 12. – Nicéphore Paléologue; Polemis 1968, с. 153 – 154, 135. Nikephoros Doukas Palaiologos.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 145 – 146, 12. – Nicéphore Paléologue; Polemis 1968, с. 153 – 154, 135. Nikephoros Doukas Palaiologos.
- ^ Dawes 1928, с. 284, Alexiad, Book XV, no. IV ; Cheynet & Vannier 1986, с. 145 – 146, 12. – Nicéphore Paléologue; Polemis 1968, с. 153 – 154, 135. Nikephoros Doukas Palaiologos; Skoulatos 1980, с. 247, 152 Nicéphore (Paléologue).
- ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 146, 12. – Nicéphore Paléologue.
Литература
[уреди | уреди извор]- Dawes, Elizabeth A. (ed) (1928). The Alexiad. London: Routledge & Kegan Paul, архив на оригинала от 14 август 2014, посетен на 16 юли 2022
- ((fr)) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017), doi:10.4000/books.psorbonne.1939, ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295, DOI:10.4000/books.psorbonne.1927, посетен на 20 юни 2022
- ((en)) Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: Athlone Press
- ((fr)) Skoulatos, Basile (1980). Les personnages byzantins de I'Alexiade: Analyse prosopographique et synthese. Louvain: Nauwelaerts
