Пређи на садржај

Михаило Дука Палеолог

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Дука Палеолог
Лични подаци
Датум смрти1156.

Михаило Дука Палеолог (средњегрчки: Μιχαήλ Δούκας Παλαιολόγος; †1156) је био византијски аристократа из средине ХII века – рани представник породице Палеолога, који је носио титулу севаста и стекао славу као генерал и дипломата током прве деценије владавине цара Манојла I Комнина.[1]

Михаило Палеолог је дуго био идентификован као неименовани солунски војвода, о коме се прича у сатиричном дијалогу „Тимарион”, због чега је у старијим студијама дефинисан и као четврти сан севаста Георгија Палеолога и Ане Дукa. Касније је, међутим, ова теза одбачена због хронолошких неусаглашености, које је приметио чак и француски научник Виталијен Лоран, који је претпостављао да Михаило Палеолог треба да припада следећој генерацији Палеолога, будући да је био активан највише за време владавине цара Манojла I Комнина.[2] Из тог разлога, у новијим истраживањима, Михаило је идентификован као унук севаста Георгија Палеолога и Ане Дукине, рођен од њиховог најстаријег сина Нићифора. Као и његов отац, и Михаило је користио презиме Дука, које је наследио од своје баке Ане.[3]

Према извештају Јована Кинама, из непознатих разлога, Михаило Палеолог је пао у немилост код цара Јована II Комнина и по његовом наређењу је прогнан, али га је 1143. године рехабилитовао цар Манојло I и опозвао да служи у престоници. Никита Хонијат извештава да је рано у време владавине цара Манојла I дошло до спора између Михаила Палеолога и Јосифа Валсамона, који је упућен претору Хеладе на решавање, сугеришући да је Михаило имао поседе у Грчкој.[4]

Године 1147. Михаило Палеолог, у пратњи великог картулара Василија Цинчилука, послат је у сусрет крсташима у Сердику и да организује снабдевање крсташа који пролазе кроз римску територију. Михаила Палеолога и нишког намесника Михаила Врану цар је тада послао у сусрет француском краљу Лују VII након његовог преласка Дунава.

Почетком 1155. у Анкону је стигао севаст Михаило Палеолог, у пратњи севаста Јована Дуке и бившег владара Гравине Алесандра де Конверсана, да покуша да освоји централну Италију. У ту сврху, Михаило је са собом донео и знатне суме намењене да разбију норманске градове из савеза са Немачким царством. Михаило је 1155. постигао значајне успехе на војно-дипломатском пољу – његове трупе су успеле да заузму неколико градова и села од Нормана, укључујући Бари, који је 1155. године, подмићен да се добровољно преда, а у октобру 1155. године, почињу преговори са Ђеновом. Међутим, Михаило Палеолог је прерано преминуо у Барију у пролеће 1156. године после тродневне болести, током које је успео да прихвати монаштво и име Мојсије. Његову сахрану је организовао севасти Јован Дука, који је преузео команду над римским трупама у Италији до доласка Палеологовог заменика, великог војводе Алексија Комнина, који је био царев рођак.[5]

Претпоставља се да је Михаило Палеолог био отац великог војводе Алексија Палеолога, судећи по подацима садржаним у епиталамију Теодора Продрома, састављеном поводом венчања Алексија Палеолога и унуке цара Јована II Комнина. Прворођени син великог војводе је такође добио име по Михаилу Палеологу, како је то била традиција у то време.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153 – 155, 17. – Michel Paléologue. 
  2. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153 – 155, 17. – Michel Paléologue; Laurent 1933, с. 143. 
  3. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153 – 155, 17. – Michel Paléologue. 
  4. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153 – 155, 17. – Michel Paléologue. 
  5. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153 – 155, 17. – Michel Paléologue. 
  6. ^ Cheynet & Vannier 1986, с. 153 – 155, 17. – Michel Paléologue. 

Извори

[уреди | уреди извор]
  • ((fr)) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017), doi:10.4000/books.psorbonne.1939, ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295, DOI:10.4000/books.psorbonne.1927, посетен на 20 юни 2022
  • ((fr)) Laurent, Vitalien (1933). La généalogie des premiers Paléologues. – Byzantion, 8(1). Peeters Publishers, 125 – 149
  • ((en)) Jeffreys, M. et al (ed) (2016). Michael Palaiologos, commander in Italy under Manuel I (ID: Michael 62). – Prosopography of the Byzantine World. King's College London, ISBN 978-1-908951-20-5
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаило_Дука_Палеолог&oldid=28094205”