Нићифор Комнин (брат цара Алексија I Комнина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Нићифор Комнин
Датум рођења1062
РодитељиЈован Комнин
Ана Даласина

Нићифор Комнин Νικηφόρος Κομνηνός ) је био византијски аристократа, млађи брат византијског цара Алексија I Комнина, након чијег ступања на престо је добио престижну титулу севаста и постаје заповедник флоте .

Нићифор Комнин је био најмлађи син Јована Комнина и Ане Даласине . [1] [2] Тачна година његовог рођења није позната, али се претпоставља да је рођен око 1062. [3] Хроника Нићифора Вријенија помиње да су Манојло, Исак, Алексије, Адријан и Нићифор пет синова Јована Комнина и Ане Даласине. Исти извор прецизира да су након смрти оца, Адријана и његовог брата Нићифора мајка поверила учитељима и стекли су веома добро образовање. [4]

У Алексијади, Ана Комнина извештава да је цар Алексије I Комнин, након што је ступио на престо, именовао свог најмлађег брата Нићифора за великог друнгарија у морнарици и доделио му титулу севаста. [5] То потврђује и печат са натписом Нићифор Комнин, севаст .

О животу и каријери Нићифора Комнина ништа се више не зна. Од браће цара Алексија I, Нићифор је онај о коме историјски извори садрже најмање података. Нема чак ни одређених података да је као велики друнгарије флоте вршио ефикасну командну активност која одговара другом најважнијем поморском чину којим га је његов брат почастио, тим пре што је после 1087. године командовање флотом поверено евнуху. Евстатију Киминиану, који је именован за великог друнгарија флоте око 1101/1102. [6] [7] Ово сугерише да је Нићифор Комнин или уклоњен са ове дужности из непознатих разлога или је делио положај са Киминијаном.

Нема прецизних података ни о години смрти Нићифора Комнина. Последњи податак о њему односи се на јануар 1120. године, када је донео одлуку у корист Атонског манастира Лавре, али се помиње у једном манастирском акту из 1181. године

Неки научници сматрају да је од октобра 1136. године Нићифор Комнин још увек био жив, о чему сведочи одломак из типика Пантократоровог манастира из 1136. године који помиње великог друнгарија Нићифора, а да Нићифор Комнин није помињан у споменику преминулих сродника в. Јован II Комнин, смештен у исти тип. Неки аутори чак везују годину његове смрти са 1143. када је севаст Константин Комнин, син севастократора Исака Комнина, постављен за великог друнгарија. [8] [9]

Други аутори не налазе разлога да верују да је Нићифор Комнин био жив 1136. године, пошто га није могуће категорички поистоветити са неименованим великим друнгаријем Нићифором типика Пантократор, неименованим по презимену, тим пре што се у документу под великим друнгаријем може означавају и положај великог друнгарија вигле . Штавише, претпоставља се да је Константин Комнин био постављен и за великог друнгарија вигле, због чега се не може категорички сматрати директним наследником Нићифора Комнина као великог друнгарија флоте.

У споменику сродника царице Ирине, који се налази у литургијском типику манастира Христа Човекољубца, 18. јул је назначен као датум помена севаста Нићифора, царевог брата .

Породица[уреди | уреди извор]

Нићифор Комнин је био ожењен непознатом женом. Од ње је имао децу:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Varzos 1984, стр. 52, 118.
  2. ^ Skoulatos 1980, стр. 233.
  3. ^ Varzos 1984, стр. 118.
  4. ^ Skoulatos 1980, стр. 5.
  5. ^ Comnena et al.
  6. ^ Guilland 1967, стр. 540.
  7. ^ Skoulatos 1980, стр. 85–87.
  8. ^ Gautier 1974, стр. 126–127, no 46.
  9. ^ Stiernon 1963, стр. 192–198.
  10. ^ Varzos 1984, стр. 268–272.
  11. ^ Varzos 1984, стр. 272.

Литература[уреди | уреди извор]

  • (језик: руски) Вриений, Никифор (1997). Исторические записки (976—1087). Книга I. Москва: Посев, ISBN 978-5-94460-027-1, http://www.vostlit.info/Texts/rus17/Vriennij/text1.phtml?id=6748, посетен на 12 ноември 2017  Достъп през:Восточная Литература, www.vostlit.info
  • (језик: енглески) Cawley, Charles. Byzantine Nobility. – Medieval Lands. Foundation for Medieval Genealogy, http://fmg.ac/Projects/MedLands/BYZANTINE%20NOBILITY.htm, посетен на 18 септември 2019 
  • (језик: енглески) Comnena, Anna (2001) [1928]. The Alexiad translated by Elizabeth A. S. Dawes. Medieval sourcebooks, https://sourcebooks.fordham.edu/basis/AnnaComnena-Alexiad00.asp 
  • Gautier, Paul (1969). „L'Obituaire du typikon du Pantokrator”. Revue des Études Byzantines. 27: 235—262. doi:10.3406/rebyz.1969.1423. 
  • Gautier, Paul (1974). „Le typikon du Christ Sauveur Pantocrator”. Revue des Études Byzantines. 32: 1—145. PMID 11632885. doi:10.3406/rebyz.1974.1481. 
  • Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les institutions byzantines, Tome II (на језику: French). I. Berlin: Akademie-Verlag. 
  • Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005). „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (Ms. Panaghia Kamariotissa 29)”. Revue des Études Byzantines. 63: 41—69. doi:10.3406/rebyz.2005.2305. 
  • Skoulatos, Basile (1980). Les Personnages Byzantins de I'Alexiade: Analyse Prosopographique et Synthese (на језику: French). Louvain-la-Neuve, Belgium: Nauwelaerts. OCLC 8468871. 
  • Stiernon, Lucien (1963). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines : Adrien (Jean) et Constantin Comnène, sébastes”. Revue des Études Byzantines. 21: 179—198. doi:10.3406/rebyz.1963.1306. 
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2021. г. Приступљено 28. 06. 2023.