Нова Британија

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Британија.

Нова Британија (ток писин Niu Briten, енгл. New Britain, бивша Нова Померанија Neu Pommern) је највеће острво Бизмарковог архипелага. Припада Папуа Новој Гвинеји, и одвојено је од острва Нова Гвинеја Дампијеровим пролазом.

Сателитски снимак острва Нова Британија

Дуго је око 600 километра, широко 80 километра, и има површину од 35.145 километра квадратних, што га чини тридесетосмим острвом по величини на свету. Острво има пет активних вулкана и шеснаест који су угашени или успавани. Највиши врх острва има 1438 метра надморске висине. Нова Британија је подељена на две провинције: Источна Нова Британија чији центар је Кокопо, и Западна Нова Британија чији центар је Кимбе.

Вилијам Дампијер, енглески истраживач је први европљанин који је посетио Нову Британију 27. фебруара 1700. и дао јој је име Нова Британија. У новембру 1884. Немачка је прогласила свој протекторат над Новом Британијом и променила име острва у Нова Померанија. Дана 11. септембра 1914. на острву се одиграла једна од најранијих битака Првог светског рата, када су се Аустралијске снаге искрцале на острво. У то време Нова Померанија је чинила део Немачке Нове Гвинеје.

На острву живи 404.873 становника (2000). Домородачко становништво Нове Британије је подељено у две групе, Папуанце који живе на острву већ десет хиљада година, и Аустронезијанце који су стигли на острво пре две хиљаде година. На острву се говори десет папуанских и око четрдесет аустронезијских језика, као и ток писин и енглески.