Нова Гвинеја

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Положај Нове Гвинеје на мапи
Административна подела острва

Нова Гвинеја или Папуа је друго острво по величини на свету са површином од 829.200 km². На југу се налазе Торесов пролаз и Арафурско море који га одвајају од Аустралије, на истоку су Соломоново море и Новогвинејско море, док је на северу Тихи океан.

Нова Гвинеја је подељена по линији север-југ у две скоро једнаке половине. Део острва који се налази западно од 141° источне географске дужине, осим малог дела територије источно од реке Флај, припада Индонезији. Индонежански део подељен је у две провинције: Западна Папуа, чији је главни град Маноквари, и Папуа чији је главни град Џајапура. Источни део чини највећи део територије Папуа Нове Гвинеје.

Популација Нове Гвинеје износи око 6,9 милиона људи у обе половине. На острву живи скоро хиљаду различитих племенских група и говори се око 600-700 различитих језика, подељених у две групе: папуански језици и аустронежански језици.

Име[уреди | уреди извор]

Први шпански и португалски истраживачи, који су до острва Нова Гвинеја допловили из правца Молучких острва, за њега су користили назив Папуа.[1] Међутим, убрзо га је у западним изворима заменило име Нова Гвинеја, које је први употребио Иниго Ортис де Ретес 1545, желећи да укаже на сличност у изгледу староседелачког становништва овог острва и староседелаца афричке области Гвинеје.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Први Европљанин који је открио острво био је португалски морепловац Антонио Дабреу 1511. Шпанци су поново открили острво 1546. и дали му име Нова Гвинеја. Источноиндијска компанија је 1793. присвојила острво у име Велике Британије. Холандска источноиндијска компанија је 1828. заузела западни део острва. Североисточни део који није био ни под британском, ни под холандском влашћу је 1884. анектирала Немачка. Британија је 1906. свој део уступила Аустралији. Аустралијске трупе су окупирале немачки део 1914. који је по одлуци Лиге народа дошао под аустралијски мандат под именом Територија Нове Гвинеје. Током Другог светског рата Јапанци су окупирали острво где су остали све до септембра 1945. Територија Нове Гвинеје је дошла под туторство Уједињених нација 1946, а административно је њоме управљала Аустралија. Холандија је напустила контролу над западним делом острва 1962, који је присвојила Индонезија. Источни део је постао независан 1972. под именом Папуа Нова Гвинеја.

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

Нова Гвинеја има огроман еколошки значај због свог биодиверзитета, између 5 и 8% свих врста живи на острву. Велики број врста су ендемичне, а хиљаде су још увек непознате за западну науку. На Новој Гвинеји живи преко 200.000 врста инсеката, између 11.000 и 20.000 врста биљака, преко 650 врста птица од тога 324 ендемичних, преко 400 врста водоземаца, 455 врста лептира, торбари и различите друге врсте сисара. Нова Гвинеја има 284 врста и три реда сисара од којих су 195 или 69% ендемичне врсте. Најмање се зна о жабама које живе на острву. Тренутно су познате 282 врсте, али се верује да ће се њихов број удвостручити или чак утростручити када све врсте буду документоване.

Однос према околини[уреди | уреди извор]

Острво Нова Гвинеја лежи источно од Малајског архипелага, с којим је понекад укључено у састав већег индо-аустралијског архипелага.[3] Геолошки је део исте тектонске плоче као и Аустралија. Кад су нивои светског мора били ниски, постојале су две заједничке обале (које сада леже 100 до 140 метара испод нивоа мора),[4] које у комбинацији са копном које је сада поплављено представљају тектонски континент Сахул,[5][6] такође познат као Шира Аустралија.[7] Две копнене масе су се раздвојиле када је подручје сада познато као Торесов пролаз поплављено након окончања последњег глацијалног периода.

Антрополошки, Нова Гвинеја се сматра делом Меланезије.[8]

Нова Гвинеја се разликује од свог сушнијег, равнијег,[9] и мање плодног[10][11] јужног пандана, Аустралије, по много већим нивоу падавина и активној вулканској геологији, са највишом тачком, Пункак Џаја, која достиже надморску висину 4.844 м. Ипак, две копнене масе деле сличну животињску фауну, са торбарима, укључујући валабије и опосуме, и монотремом који полаже јаја, језшцом. Осим шишмиша и неких десетак аутохтоних родова глодара,[12] нема аутохтоних плаценталних сисара пре човека. Свиње, неколико додатних врста пацова и предак новогвинејског пса уведени су са људском колонизацијом.

Пре 1970-их, археолози су називали заједничку плеистоценску копну масу Аустралазија,[5] иако се ова реч најчешће користи за шири регион који обухвата земље, попут Новог Зеланда, које нису на истој континенталној плочи. Почетком 1970-их уведен је термин Шира Аустралија за плеистоценски континент.[5] Затим је на једној конференцији из 1975. године и у накнадној публикацији,[6] проширено значење имена Сахул из његове претходне употребе за само Сахулску плочу како би се обухватио континент.[5]

Људско присуство[уреди | уреди извор]

Људско присуство на острву датира од пре најмање 40.000 година, до времена најстаријих Homo sapiens миграција из Африке. Истраживања показују да су планине биле рано и независно средиште пољопривреде, са доказима о наводњавању уназад најмање 10 000 година.[13] Услед велике дужине временског периода његовог насељавања и изразито фрактурног пејзажа, на острву се говори необично велик број језика. Око 1.000 језика (број већи од оног на већини континената) каталоговано је из процењеног светског преколумбијског тотала, са више од 7.000 тренутно говорних људских језика према публикацији Етнолог. Већина је класификована као папуански језици, што је општеприхваћени географски појам. На обали и на приобалским острвима говори се известан број аустронежанских језика.

У 16. веку, португалски истраживачи стигли су на острво и назвали га Папуа. У новијој историји западна Нова Гвинеја је била укључена у колонију Холандска Источна Индија. Немци су северну обалу источне половине острва припојили Немачкој Новој Гвинеји у својим напорима да се успоставе као колонијална сила пре Првог светског рата, док је Британија полагала право на југоисточни део. Након Версајског споразума, немачки део додељен је Аустралији (која је већ управљала британским делом, названим Територија Папуа) као мандат Лиге народа. Источна половина острва добила је независност од Аустралије 1975. године, као Папуа Нова Гвинеја. Западна половина је стекла независност од Холанђана 1961. године, али је убрзо након тога постала део Индонезије под контроверзним околностима.[14]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Bilveer Singh (2008). Papua: geopolitics and the quest for nationhood. Transaction Publishers. стр. 26. ISBN 978-1-4128-1206-1. 
  2. ^ Quanchi, Max (2005). Historical Dictionary of the Discovery and Exploration of the Pacific Islands. The Scarecrow Press. стр. 215. ISBN 0810853957. 
  3. ^ Wallace, Alfred Russel (1863). „On the Physical Geography of the Malay Archipelago”. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2010. Приступљено 30. 11. 2009. 
  4. ^ „Big Bank Shoals of the Timor Sea: An environmental resource atlas”. Australian Institute of Marine Science. 2001. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2011. Приступљено 28. 8. 2006. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Ballard, Chris (1993). „Stimulating minds to fantasy? A critical etymology for Sahul”. Sahul in review: Pleistocene archaeology in Australia, New Guinea and island Melanesia. Canberra: Australian National University. стр. 19—20. ISBN 0-7315-1540-4. 
  6. 6,0 6,1 Allen, J. (1977). Golson, J.; Jones, R., ур. Sunda and Sahul: Prehistorical studies in Southeast Asia, Melanesia and AustraliaНеопходна слободна регистрација. London: Academic Press. ISBN 0-12-051250-5. 
  7. ^ Allen, Jim; Gosden, Chris; Jones, Rhys; White, J. Peter (1988). „Pleistocene dates for the human occupation of New Ireland, northern Melanesia”. Nature. 331 (6158): 707—709. PMID 3125483. doi:10.1038/331707a0. 
  8. ^ "Melanesia, the ethnogeographic region that includes New Guinea, Solomon Islands, Vanuatu, and New Caledonia, contains some of the most remote and inaccessible populations on earth." Highly divergent molecular variants of human T-lymphotropic virus type I from isolated populations in Papua New Guinea and the Solomon Islands, A Gessian, R Yanagihara, G Franchini, R M Garruto, C L Jenkins, A B Ajdukiewicz, R C Gallo, and D C Gajdusek, PNAS September 1, 1991 vol. 88 no. 17 7694–7698
  9. ^ Macey, Richard (21. 1. 2005). „Map from above shows Australia is a very flat place”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 5. 4. 2010. 
  10. ^ Kelly, Karina (13. 9. 1995). „A Chat with Tim Flannery on Population Control”. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 23. 4. 2010.  "Well, Australia has by far the world's least fertile soils".
  11. ^ Grant, Cameron (август 2007). „Damaged Dirt” (PDF). The Advertiser. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 7. 2011. Приступљено 23. 4. 2010.  "Australia has the oldest, most highly weathered soils on the planet."
  12. ^ Lidicker, W. Z., Jr. (1968). „A Phylogeny of New Guinea Rodent Genera Based on Phallic Morphology”. Journal of Mammalogy. 49 (4): 609—643. doi:10.2307/1378724. 
  13. ^ "The team also dated features consistent with the planting, digging, and tethering of plants and localized drainage systems to 10,000 years ago. Mounds constructed to plant water-intolerant plants such as bananas, sugarcane, and yams are dated to about 6,500 years ago." "Was Papua New Guinea an Early Agriculture Pioneer?" By John Roach, for National Geographic News, June 23, 2003
  14. ^ Simpson, Brad, ур. (9. 7. 2004). „Indonesia's 1969 Takeover of West Papua Not by "Free Choice". National Security Archive. George Washington University. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]