Оборци

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Оборци
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
ОпштинаДоњи Вакуф
Становништво
 — 2013.607
Географске карактеристике
Координате44°11′41″ СГШ; 17°25′09″ ИГД / 44.1947° СГШ; 17.4192° ИГД / 44.1947; 17.4192Координате: 44°11′41″ СГШ; 17°25′09″ ИГД / 44.1947° СГШ; 17.4192° ИГД / 44.1947; 17.4192
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Оборци на мапи Босне и Херцеговине
Оборци
Оборци
Оборци на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број70220 Доњи Вакуф
Позивни број(+387) 030

Оборци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Доњи Вакуф, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 652 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налазе се испод планине Комар.

У насељу Оборци уз магистрални пут Травник — Доњи Вакуф налазе се остаци касноантичке базилике. Базилика је била изграђена на Главици (Црквини) малој узвишици насред села. Служила је као сеоска богомоља. Услед бројних девастација (од потраге за благом (!) до индивидуалне градње) остаци ове базилике једва су видљиви, но ипак сведоче о развијеном насељу у касноримском периоду. Базилика (археолошко подручје) је национални споменик Босне и Херцеговине.

У Оборцима постоји и султан Сулејманова џамија. Саграђена на име султана Сулејмана, тако да је настала у времену од 1520—1566. године. Удаљена је од Доњег Вакуфа 9 km. Грађена је од камена, а специфична је по томе што је прекривена даском и имала је дрвени минарет.

У насељу постоји и основна школа називом Трећа основна школа — Оборци.

Историја[уреди | уреди извор]

У овом мјесту се 13. септембра 1995. догодио злочин, када је на радној обавези убијено укупно 28 цивила муслиманске и хрватске националности.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Оборци су живела 652 становника. Становници су претежно били Муслимани.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 602 (92,33%) 125 (71,42%) 113 (88,97%)
Срби 43 (6,59%) 10 (5,71%) 7 (5,51%)
Хрвати 0 0 6 (4,72%)
Југословени 1 (0,15%) 36 (20,57%) 1 (0,78%)
остали и непознато 6 (0,92%) 4 (2,28%) 0
Укупно 652 175 127

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]