Муслимани (народ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике ислама, погледајте чланак Муслимани.
За друге употребе, погледајте Бошњаци.
Муслимани
Укупна популација
непознато
Региони са значајном популацијом
 Црна Гора 20.537 (2011)[1]
 Хрватска 7.558 (2011)[2]
 Србија 22.301 (2011)[3]
 Словенија 10.467 (2002)
 Македонија 2.553 (2002)
 Босна и Херцеговина 1.905.274 (1991)[4]
Језици
српски, бошњачки и македонски
Религија
ислам (сунити), мањим делом атеизам
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ). У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ (Срби, Хрвати итд.) или као Југословени, а „Муслимани“ је била само одредница верске припадности. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба али и македонских Словена) који су својевољно или под притиском прешли у ислам током османске владавине на Балкану.

Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва Србије из 2002, у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у АП Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Најновији попис из 2011. показује да се број припадника оба народа знатно повећао. Бошњака је тада било 145.278 (+7 %) и Муслимана 22.301 (+14 %), од тога 3.360 Муслимана (-8 %) и 780 Бошњака (+87 %) је живело у Војводини. Према попису становништва Црне Горе из 2003. године, у Црној Гори је било 48.184 Бошњака и 24.625 Муслимана. Према попису из 2011. године у Црног Гори је живело 53.605 Бошњака (+11 %) и 20.537 Муслиамана (-17 %). На попису становништва у Македонији из 1994. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака, док 2002. је у републици живело 17.018 Бошњака (+235 %) и 2.553 Муслимана (-83 %). У принципу, и једни и други спадају у исти народ.

Бошњаци[уреди]

Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Они углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе). Потичу од исламизованих Срба из средњовековне Босне и Србије.

Горанци[уреди]

У Гори, најјужнијем делу покрајине АП Косова и Метохије, живи етничка група Горанаца (која је српског порекла), који су под притиском били принуђени да се изјашњавају као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, данас имају много проблема са привременим властима делимично признате Републике Косово. Оне врше велики притисак на њих да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик; а углавном се третирају као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[5]

Торбеши[уреди]

Муслимане у Македонији сматрају као посебну етничку групу Македонаца, они говоре македонским језиком. Ови македонски муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Турци и Албанци (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Они су јужнословенског порекла, а исламску веру примили су доласком Турака на Балкан.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]