Муслимани (народ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике Ислама, погледајте чланак Муслимани.
Муслимани
Застава Муслимана (народност) од 1971. до 1992. године
Укупна популација
Популација
Застава Црне Горе Црна Гора 20.537
Застава Хрватске Хрватска 7.558
Застава Србије Србија 19.503
Застава Словеније Словенија 10.467
Застава Републике Македоније Македонија 2.553
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 1.898.963 (1991)[1]
Језици
српскохрватски (српски, хрватски и бошњачки)
македонски
бугарски
Религија
Ислам (Сунити)
Етничке групе
Јужни Словени

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1.905.000 или 44% СР БиХ). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ (Срби, Хрвати итд.) или као Југословени, а „муслимани“ је била само одредница верске припадности. Потомци су Јужних Словена (Срба, Бугара, Македонаца и Хрвата) који су својевољно или под притиском прешли у ислам током отоманске владавине на Балкану.

Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва Србије из 2002, у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у Аутономној Покрајини Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Према попису становништва Црне Горе из 2003. године, у Црној Гори је било 63.272 Бошњака и 28.714 Муслимана. На попису становништва у Републици Македонији из 1994. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака. У принципу, и једни и други спадају у исти народ.

Бошњаци[уреди]

Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Они углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе). Потичу од исламизованих Словена (углавном Срба; мањим делом Хрвата) из средњовековне Босне и Србије.

Горанци[уреди]

У Гори, најјужнијем делу покрајине Косова и Метохије, живи етничка група Горанаца (која је српског порекла), који су под притиском били принуђени да се изјашњавају као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, данас имају много проблема са привременим властима на Косову. Оне врше велики притисак на њих да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик; а углавном се третирају и декларишу као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[2]

Торбеши[уреди]

Муслимани у Македонији представљају посебну етничку групу Македонаца, а говоре македонским језиком (нашинским говором). Ови македонски Муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Муслимани (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Македонског су порекла, а исламску веру примили су доласком Турака на Балкан.

Помаци[уреди]

Уз Муслимане би било занимљиво поменути и муслиманску етничку групу Бугара, познату под именом Помаци, која живи на југу Бугарске, североистоку Грчке и у европском делу Турске. Говоре бугарским језиком (нашинским говором), а сматрају се Бугарима исламске вере.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ стр. 10
  2. ^ Goranci nemaju drugu državu, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Муслимани (народ)