Олдувајски кланац
Олдувајски кланац је кланац у северној Танзанији често називан »колевком човечанства«, заштћена зона и национални парк [1]. Налази се између Националног парка Серенгети и кратера Нгоронгоро и спада у део Серенгетских равница.[2]
Име Олдувај промењено је 2005. године у Олдупај што је тачан изговор назива. Кланац је један од најпозантијих археолошких праисторијских локалитета где су откривени остаци хоминида (поред налазишта Хадар и Гона у Етиопији и Кооби Фора у Кенији) који се датују у период од пре око 2,5 милиона година. На локалитету су откривени остаци Аустралопитекуса робустуса као и ручни клин назван олдувајско оруђе. Од облика су откривени одбици, секачи и чопери.[3]
Ова клисура дуга 48 км и дубока 90 метара била је дом већем броју хоминида, тачније пронађени су фосилни остаци више од 60 врста.
Археолошка истраживања два старија слоја[уреди | уреди извор]
Од 1931. године кланац Олдувај/Олдупај, у равници Серенгети у (Танзанији) постао је познато налазиште камених оруђа раних људи у Африци и садржи 4 главна лежишта, слоја, која имају укупну дебљину око 90 до 100 метара.[4] За старост најстаријег лежишта I у кланцу Олдувај/Олдупај данас се процењује да је између 1,7 и 2,1 милиона година. Тај слој, дебљине је око 60 метара и садржи камена оруђа културе олдувајен (цепачи, стругачи) и остатке парантропуса боисеи и Homo habilisа.[5][3]
Доњи део лежишта II је старости до око 1,7 милиона година, такође, садржи камена оруђа културе олдувајен, а горњи део лежишта II је стар до око 1,15 милиона година и он садржи финије обрађено камено оруђе ашелске културе (то јест старије ашелске културе) и остатке врсте Homo erectus.[6]
Олдуваи је најраније од типолошких култура доњег палеолита или раног каменог доба.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ OLDUPAI GORGE Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2006), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Историја
- ^ а б Олдуваи култура
- ^ Логос 2017, стр. 55-56.
- ^ Логос 2017, стр. 56. „У лежишту I кланца Олдувај/Олдупај Мери Д. Лики пронашла је 1959. остатке предчовека, који се данас сврставају у парантропусе (али и аустралопитеке) боисеи. То је био први предчовек пронађен у источној Африци. У истом лежишту I пронађени су између 1960. и 1963. делови фосила који су указивали на предчовека већег мозга, око 640 центиметара кубних, и другачије грађе од парантропуса (односно аустралопитека). Изгледало је да су ти фосили и мало старији од претходно пронађеног аустралопитека/парантропуса боисеија, тј. стари су преко 1,75 милиона година. То је био првопронађени Homo habilis. Он је прво назван Australopithecus habilis, а неколико година касније и Homo habilis.“.
- ^ Логос 2017, стр. 56.
Литература[уреди | уреди извор]
- Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.
