Нгоронгоро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Нгоронгоро
Ngorongoro Conservation Area
Ngorongoro-1001-2.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Нгоронгоро заштићено подручје
Место Аруша, Танзанија Уреди на Википодацима
Координате 3°11′ ЈГШ; 35°34′ ИГД / 3.18° ЈГШ; 35.57° ИГД / -3.18; 35.57
Површина 8.292 km2 (8,925×1010 sq ft)
Критеријум природна: vii, viii, ix, x
Референца 39
Упис 1979. (5. седница)
Угроженост 1984 Edit this on Wikidata–1989 Edit this on Wikidata
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/39

Нгоронгоро је калдера угашеног вулкана у истоименом дистрикту (површине 14.036 км² с 174.278 становника 2012. год.[1]) региона Аруша у Танзанији која се налази 180 км западно од града Аруша.

Његових 8.288 км² уз Национални парк Серенгети је заштићено подручје још од 1959. године[2]. Ово подручје је 1979. године уписано на УНЕСКО-ву Списак места Светске баштине у Африци због заштите његовог јединственог биодиверзитета и многих угрожених животињских врста, али и доказа о раном пристуству хоминина од пре око 3,6 милиона година[3]. Наиме, простране равнице око кратера припадају кланцу Олдувај који је познат као "колевка човечанства" јер су ту пронађени најстарији остаци првих хоминина, као што су Paranthropus boisei и Homo habilis. У подручју екосистема Нгоронгоро обитава око 40.000 припадника племена Масаји и налази се смештај за туристе Ngorongoro Wildlife Lodge, а уз њега је резерват Маква и резерват природе Масаји Мара, површине 320 км², а у ком је лов дозвољен, а постоји и могућност обиласка балоном.

Географија[уреди]

Карта "висоравни кратера" с калдером Нгоронгоро у средини

Шире подручје кратера Нгоронгоро припада географском подручју познатом као "висораван кратера", које је део Велике раседне долине.

Кратер Нгоронгороа је највећа калдера на свету, површине 260 км² и дубине 610 м, и претпоставља се да је настала урушавањем вулкана високог од 4.500-5.800 метара пре око 2,5-3 милиона година [4]. У средишту се налази сезонско слано језеро које Масаји зову Макат (Магади), што значи "со", а које се напаја из потока Мунге и извора Нгоитокиток који напаја и истоимено мочварно подручје.

Биодиверзитет[уреди]

Источна страна кратера је углавном прекривена планинском шумом, док је мање стрма источна страна сушнија и углавном прекривена травама и покојим дрветом акација. У њему живи око 25.000 великих сисара (углавном гнуови и зебре) и грабежљиваца (некад највећа концентрација лавова у Африци), те око 500 врста птица. Од осталих сисавара на овом подручју ту су: црни носорог (јако угрожен), афрички слон, нилски коњ, афрички биво, леопард, гепард, жирафа и много врста мањих сисара. Иако се сматрало да се животиње из кратера не могу селити и да је екосистем Нгоронгороа затворен зидинама калдере, сваке године у мају и јуну велика крда гнуова и зебри из Нгоронгороа (око 20% укупног броја животиња) се упути према западним великим трајним мочверним подручјима Серенгетија. Након суша 1961. и 1962. године, услед недостатка воде ројеви мува пецара (Stomoxys calcitrans) су се појили крвљу лавова чија се популација због рана и болести смањила са 70 на десетак. Њихов број је годинама био угрожен због међусобног парења блиских сродника, и опоравио се тек 2001. године, када их је било 62. Но, исте године наступила је суша која се поновила 2002. и поновио се исти проблем с мушицама[5]. Након суше, научници су предложили програм контролисаних пожара, до 20% пашњака, како би се контролирао број појединих врста у кратеру[6]. Такође је Масајима дозвољена испаша стоке унутар кратера, али морају ући и изаћи у истом дану.

Референце[уреди]

  1. ^ [1] na en. wikipediji (на језику: енглески) приступљено 28. марта 2017.
  2. ^ Robert M. Poole, Heartbreak on the Serengeti, National Geographic, фебруар 2006., pp. 4. (на језику: енглески) приступљено 7. новембра 2011.
  3. ^ Ngorongoro на званичним страницама UNESCO-a (на језику: енглески) присутпљено 7. новембра 2011.
  4. ^ Nigel Pavitt, Africa's Great Rift Valley, 2001.. стр. 135—139. Harry N. Abrams, Incorporated, New York. ISBN 978-0-8109-0602-0.
  5. ^ Deadly insects plagued Crater, Arusha Times Reporters 10. ožujka 2001. (на језику: енглески) приступљено 7. новембра 2011.
  6. ^ R.D. Estes, J.L. Atwood i A.B. Estes, [http://www.rarespecies.org/crater.pdf Downward trends in Ngorongoro Crater ungulate populations 1986–2005]: Conservation concerns and the need for ecological research, Biological Conservation (Elsevier), 2006. (на језику: енглески) Preuzeto 7. studenog 2011.

Спољашње везе[уреди]