Нгоронгоро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нгоронгоро заштићено подручје
Ngorongoro-1001-2.jpg
Поглед на кратер
Map showing the location of Нгоронгоро заштићено подручје
Map showing the location of Нгоронгоро заштићено подручје
ЛокацијаАруша регион, Танзанија
Координате3°12′S 35°27′E / 3.200° ЈГШ; 35.450° ИГД / -3.200; 35.450Координате: 3°12′S 35°27′E / 3.200° ЈГШ; 35.450° ИГД / -3.200; 35.450
Успостављен1959
ПосетилацаПреко 500.000 годишње[1]
Управно телоТанзанијска национална управа паркова
ТипПриродна
Критеријуми(iv)(vii)(viii)(ix)(x)
Означен1979 (3. заседање)
Референца бр.39
Држава Танзанија
РегионАфрика
Угрожен1984–1989

Нгоронгоро је калдера угашеног вулкана у истоименом дистрикту (површине 14.036 km² с 174.278 становника 2012. год.[тражи се извор]) региона Аруша] у Танзанији која се налази 180 km западно од града Аруша.

Његових 8.288 km² уз Национални парк Серенгети је заштићено подручје још од 1959. године[3]. Ово подручје је 1979. године уписано на УНЕСКО-ву Списак места Светске баштине у Африци због заштите његовог јединственог биодиверзитета и многих угрожених животињских врста, али и доказа о раном пристуству хоминина од пре око 3,6 милиона година[4]. Наиме, простране равнице око кратера припадају кланцу Олдувај који је познат као "колевка човечанства" јер су ту пронађени најстарији остаци првих хоминина, као што су Paranthropus boisei и Homo habilis. У подручју екосистема Нгоронгоро обитава око 40.000 припадника племена Масаји и налази се смештај за туристе Ngorongoro Wildlife Lodge, а уз њега је резерват Маква и резерват природе Масаји Мара, површине 320 km², а у ком је лов дозвољен, а постоји и могућност обиласка балоном.

Географија[уреди]

Карта „висоравни кратера” с калдером Нгоронгоро у средини

Шире подручје кратера Нгоронгоро припада географском подручју познатом као "висораван кратера", које је део Велике раседне долине.

Кратер Нгоронгороа је највећа калдера на свету, површине 260 km² и дубине 610 м, и претпоставља се да је настала урушавањем вулкана високог од 4.500-5.800 метара пре око 2,5-3 милиона година [5]. У средишту се налази сезонско слано језеро које Масаји зову Макат (Магади), што значи "со", а које се напаја из потока Мунге и извора Нгоитокиток који напаја и истоимено мочварно подручје.

Биодиверзитет[уреди]

Источна страна кратера је углавном прекривена планинском шумом, док је мање стрма источна страна сушнија и углавном прекривена травама и покојим дрветом акација. У њему живи око 25.000 великих сисара (углавном гнуови и зебре) и грабежљиваца (некад највећа концентрација лавова у Африци), те око 500 врста птица. Од осталих сисавара на овом подручју ту су: црни носорог (јако угрожен), афрички слон, нилски коњ, афрички биво, леопард, гепард, жирафа и много врста мањих сисара.

Иако се сматрало да се животиње из кратера не могу селити и да је екосистем Нгоронгороа затворен зидинама калдере, сваке године у мају и јуну велика крда гнуова и зебри из Нгоронгороа (око 20% укупног броја животиња) се упути према западним великим трајним мочверним подручјима Серенгетија. Након суша 1961. и 1962. године, услед недостатка воде ројеви мува пецара (Stomoxys calcitrans) су се појили крвљу лавова чија се популација због рана и болести смањила са 70 на десетак. Њихов број је годинама био угрожен због међусобног парења блиских сродника, и опоравио се тек 2001. године, када их је било 62. Но, исте године наступила је суша која се поновила 2002. и поновио се исти проблем с мушицама[6]. Након суше, научници су предложили програм контролисаних пожара, до 20% пашњака, како би се контролирао број појединих врста у кратеру[7]. Такође је Масајима дозвољена испаша стоке унутар кратера, али морају ући и изаћи у истом дану.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Dar registers "three wonders". Daily News (Tanzania). 20. 8. 2012. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2012. Приступљено 28. 1. 2013. 
  2. ^ "The historical ecology of the large mammal populations of Ngorongoro Crater, Tanzania, east Africa", Mammal Review, authored by Louise Oates and Paul A. Rees, 2012
  3. ^ Robert M. Poole, Heartbreak on the Serengeti Archived 29. 6. 2012 at Archive.is, National Geographic, фебруар 2006., pp. 4. (на језику: енглески) приступљено 7. новембра 2011.
  4. ^ Ngorongoro на званичним страницама UNESCO-a (на језику: енглески) присутпљено 7. новембра 2011.
  5. ^ Nigel Pavitt, Africa's Great Rift Valley, 2001.. стр. 135—139. Harry N. Abrams, Incorporated, New York. ISBN 978-0-8109-0602-0.
  6. ^ Deadly insects plagued Crater, Arusha Times Reporters 10. ožujka 2001. (на језику: енглески) приступљено 7. новембра 2011.
  7. ^ R.D. Estes, J.L. Atwood i A.B. Estes, [http://www.rarespecies.org/crater.pdf Downward trends in Ngorongoro Crater ungulate populations 1986–2005] Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 7, 2016) (на језику: енглески): Conservation concerns and the need for ecological research, Biological Conservation (Elsevier), 2006. (на језику: енглески) Preuzeto 7. studenog 2011.

Литература[уреди]

  • Ngorongoro Conservation Area at the UNEP World Conservation Monitoring Centre
  • Deocampo, D.M., 2004. Hydrogeochemistry in the Ngorongoro Crater, Tanzania, and implications for land use in a World Heritage Site. Applied Geochemistry, volume 19, p. 755-767
  • Deocampo, D.M., 2005. Evaporative evolution of surface waters and the role of aqueous CO2 in magnesium silicate precipitation: Lake Eyasi and Ngorongoro Crater, northern Tanzania. South African Journal of Geology, volume 108, p. 493-504.

Спољашње везе[уреди]