Онтолошка безбедност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Онтолошка безбедност је стабилно стање ума изведено из осећања континуитета везаног за догађаје нечијег живота. Гиденс (1991) објашњава онтолошку безбедност као осећање реда и континуитета везано за искуство индивидуе. Он тврди да се то ослања на способност људи да дају смисао свом животу. Смисао се налази у искуству позитивних и стабилних емоција, и избегавању хаоса и анксиозности. Ако се деси догађај који није доследан са смислом живота индивидуе, представљаће претњу онтолошкој безбедности те индивидуе. Онтолошка безбедност такође укључује позитиван поглед на себе, свет и будућност.

Онтолошка безбедност угрожена смрћу[уреди]

Филип A. Мелор говори о овом концепту у односу на танатологију, тврдећи да када дође до смрти, утиче на људе и они „преиспитују смисао и реалност социјалног поретка у коме учествују, уништавајући им онтолошку безбедност".

Онтолошка безбедност у вези са власништвом куће[уреди]

„Речено је да је људима потребна самоувереност, континуитет и поверење у свету што укључује и онтолошку безбедност да би водили срећне и испуњене животе, и штавише та онтолошка безбедност може се постићи више кроз власништво куће него изнајмљивање[1]".

Онтолошка безбедност деце[уреди]

Веће су шансе да деца имају позитивну онтолошку сигурност када родитељи поседују свој дом[2]. Наводно, поседовање дома такође унапређује родитељство и омогућава будући пренос имовине, и тако олакшава онтолошку безбедност.

Оно што је такође истина, у друштвима као што је Немачка и у другим државама северне Европе где је изнајмљивање стабилно и регулисано, проблем стабилности не мора да се изједначи са поседовањем имовине, која је заснована на хипотекама.

У Великој Британији код запослених, сиромашних и породица из средње класе долази до великог финансијског стреса, због повећања цена станова и кућа, закупа, али и плаћања хипотека код оних који поседују бројну имовину. Све ово подстиче политика Владе као део идеологије „унапређења економије" што заузврат ствара ситуацију хроничног стреса, што доводи до многих здравствених проблема и утиче на живот деце негативно.

Проблем онтолошке безбедности, онда, има везе са безбедношћу закупа, с обзиром на стабилност дечијег живота код куће и животе њихових родитеља.

Треба бити пажљив у овом случају да би се избегло везивање концепта онтолошке безбедности за било који специфични економски програм, и увек треба бити фокусиран на животно искуство и како се одвија под дејством владине политике и догађајима у материјалној реалности.

Поред тога, умањивање важности питања онтолошке сигурности детета у материјалном смислу попут становања игнорише питања као што су „традиционални" начини васпитања, религиозност, нерешених родитељских односа који умањују емпатију и других стресора који су свеприсутни.

Онтолошка безбедност код наставника[уреди]

„Одрасли наставници такође морају да обезбеде онтолошку безбедност ученика код егзистенцијалних анксиозности тако што ће створити удружења и групе засноване на поверењу[3]"


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hiscock, R. (4. 7. 2013). „Ontological security and psychosocial benefits from the home: qualitative evidence on issues of tenure”. Housing, Theory and Society. Taylor & Francis. 18 (1-2). ISSN 1403-6096. Приступљено 16. 7. 2013. 
  2. ^ Edward Scanlon, Deborah Page-Adams. Homeownership and Youth Well-Being: An Empirical Test of Asset-Based Welfare(archive), Inclusion in Asset Building: Research Policy Symposium , 2000, Center for Social Development. стр. 2: "Peter Saunders (1978; 1990) refers to this control of housing space as 'ontological security'. This increased sense of control might lead to child well-being through increased capacities to parent effectively (Green & White, 1997)"
  3. ^ „The Essential Conditions for Reflective Learning Based on "Ontological Security". Bulletin of Adult and Continuing Education. National Taiwan Normal University (31): 185—206. Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2012. Приступљено 16. 7. 2013.