Опсада Козељска

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опсада Козељска
Део монголског освајања Русије
Vladimir mongols.jpg
Монголи под зидинама Владимира.
Време:март-мај 1238.
Место:Русија
Исход: Монголска победа, затим повлачење из Русије
Сукобљене стране
Монголско царство Черњиговска кнежевина
Команданти и вође
Бату-кан кнез Василије Козељски
Јачина
неколико тумена(10.000) номадске коњице[1] неколико стотина наоружаних грађана[1].
Жртве и губици
4.000 град спаљен
Козељск на мапи Русије
Козељск
Козељск
Битка на мапи Русије.

Опсада Козељска у пролеће 1238. била је једна од најтежих битака монголског освајања Русије.

Кијевска Rусија у 12. веку.

Увод[уреди | уреди извор]

Након пада Владимира и победе на реци Сити, Монголи су са мало напора заузели и опљачкали Ростов, Суздаљ, Твер и још 14 градова[2] Владимир-Суздаљске кнежевине. Након муњевитих победа током читаве зиме, када су за 3 месеца освојени сви градови Рјазањске и Владимир-Суздаљске кнежевине, са доласком пролећа и почетком руске распутице, снага Монголске војске као да се смањила: новгородска погранична тврђава Торжок пала је 5. марта 1238, након две недеље опсаде[2], док су раније већи градови, Рјазањ и Владимир, издржали само 6 дана.

Опсада[уреди | уреди извор]

Монголска војска је застала пред малом тврђавом Козељск читава два месеца. Грађани су ноћу правили испаде из града, наносећи татарима тешке губитке[3]. Тек је појачање које су довели Бату-канови рођаци Кадан и Бури успело да савлада браниоце након три дана јуриша[4], изгубивши скоро 4.000 људи[3].

Последице[уреди | уреди извор]

Иако победници, Монголи су изгубили 2 месеца и 4.000 људи, најтежи губитак од почетка похода. Монголска војска је продужила на север, према Новгороду, али је на 100 km од циља ("код Игњатијевог крста"[2]), усред пролећне распутице застала и окренула натраг, у "Дивље поље". Тако је у мају 1238. завршен први поход Монгола на Русију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Michell et al. 1914, стр. 66
  2. 2,0 2,1 2,2 Michell, Robert; Shakhmaton, A. A.; Forbes, Nevill; Beazley, C. Raymond (Charles Raymond) (1914). The chronicle of Novgorod, 1016-1471. University of California Libraries. London, Offices of the society. 
  3. 3,0 3,1 „Никифоровская летопись. Никифорівський літопис. Том 35. Литовсько-білоруські літописи”. litopys.org.ua. Приступљено 01. 04. 2018. 
  4. ^ ад-Дин, Рашид (1952). Сборник летописей / Пер. с персидского О. И. Смирновой, редакция проф. А. А. Семенова.pp. Т. 1, кн. 2. Издательство Академии Наук СССР. стр. 71. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Michell, Robert; Shakhmaton, A. A.; Forbes, Nevill; Beazley, C. Raymond (Charles Raymond) (1914). The chronicle of Novgorod, 1016-1471. University of California Libraries. London, Offices of the society.