Торжок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Торжок
Торжок
Torzhok 008.jpg
Кеј уз Тверцу
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Централни ФО
Административна јединица  Тверска област
Рејон градски округ
Основан први помен 1139.
Статус града 1775.
Становништво
Становништво (2014) 46.950
Географске карактеристике
Координате 57°01′59″ СГШ; 34°58′01″ ИГД / 57.033° СГШ; 34.967° ИГД / 57.033; 34.967Координате: 57°01′59″ СГШ; 34°58′01″ ИГД / 57.033° СГШ; 34.967° ИГД / 57.033; 34.967
Временска зона UTC+3
Надморска висина 165 m
Површина 58,8 km2

Tver in Russia.svg
Тверска област у Русији (црвено)

Торжок на мапи Тверске области
Торжок
Торжок
Торжок на мапи Тверске области
Остали подаци
Поштански код 172000—172011
Позивни број +7 48251
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 450
ОКТМО код 28 750 000 001
Веб-сајт torzhok-adm.ru

Торжок (рус. Торжок) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Торжочког рејона који се налази у централном делу Тверске области.

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 47.644 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 46.950 становника. Укупна површина градске територије је 58,8 км².

Административни статус града Кимри носи од 16. јуна 1917. године.

Географија[уреди]

Град Торжок смештен је у источним деловима Валдајског побрђа, на обалама реке Тверце, леве притоке реке Волге. Налази се на око 64 километра северозападно од административног центра области града Твера, и на око 240 километара северно од главног града земље Москве. Градско средиште налази се на надморској висини од 165 метара.

Кроз град пролази национални аутопут који повезује Москву и Санкт Петербург. Торжок је и важна раскрсница железничког саобраћаја.

Историја[уреди]

Иако се насеље Торжок у писаним изворима први пут помиње 1139. године, претпоставља се да је сам град знатно раније настао, вероватно су га на прелазу из IX у X век основали новгородски трговци (и то на месту где се у реку Тверцу улива поток Здоровац). [1] Торжок је тако од најранијих времена почео да се развија као трговачко насеље, а током историје био је познат и као Торг, Нови Торг и Торжец. Због свог великог трговачког значаја Торжок је током XIII века опасан каменим зидинама и насипима и претворен у право утврђење.

Важан извор историјских онформација о граду су и бројни натписи на кори брезе карактеристични за цели средњи век у том делу Европе. По броју таквих натписа, а сачувано их је 19, Торжок се налази на трећем месту у Русији, после Великог Новгорода и Старе Русе.[2]

Од 21. фебруара до 5. марта 1238. град је био под опсадом војске Златне хорде, а иако је на крају пао под власт Монгола отпор који су торжочки књазови пружили онемогућио је на крају монголско-татарске хорде да заузму Новгород. И током наредних година у сукобима између локалних књазова град је у више пута рушен, а највећа разарања доживео је 1372. од стране тверског књаза Михаила Александровича. Том приликом је у потуности урушен камени кремљ (касније су га заменили дрвени бедеми, а коначно уништење утврђења уследило је 1742. када су поравнати и земљани бедеми).[3]

Године 1478. Торжок је заједно са целом новгородском земљом постао делом Московске кнежевине. Касније је основан Новоторжочки округ са седиштем у Торжоку. Године 1775. Торжок добија административни статус окружног града у границама тадашњег Тверског намесништва (1796. преименованог у Тверску губернију).

Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у граду је живело 12.743 становника, адве године касније ту је деловао чак 21 производни погон (најважнији су били парни млин за жито и кожара). Град је био познат и по изради чипке и по везовима од злата и сребра на свили и сомоту. Град је тада имао 29 цркава, болницу и 10 школа.

Совјетска власт у граду успостављена је почетком новембра 1917. године, а од 1929. године Торжок постаје административним центром новооснованог Новоторжочког рејона.

У граду се налази касарна и центар за обуку Ратног ваздухопловства РФ (рус. 344 Центр боево́й подгото́вки и переу́чивания лётного соста́ва арме́йской авиа́ции) основан 1979. године. Војници из овог центра учествовали су у бројним међународним мировним мисијама, између осталих и на подручју Југославије током 1990-их година.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 47.644 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 46.950 становника.[4]

Кретање броја становника
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
29.300 34.921 45.443 47.214 49.982[5] 48.967[6] 47.644 46.950

Градске знаменитости[уреди]

Саборна црква Преображења Господњег

Град Торжок је познат по бројним културно-историјским споменицима (њих око 400) и убраја се међу градове од историјског значаја Руске Федерације. Неки од најважнијих културно-историјских споменика у граду су:

Знаменити Торжочани[уреди]

Boris-Gleb-Monastery-Prokudin-Gorskii.jpeg
Church of the Ascension of Christ in Torzhok, Russia.jpg
Oldtorzhok1.jpg
Борисоглебски манастир Старовознесењска црква Воскресењски манастир (1910)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Историко-географическая справка по городу Торжку”. Официальный сайт Торжка. Архивирано из оригинала на датум 27. 08. 2011. Приступљено 26. 05. 2011. 
  2. Город Торжок, карта Торжка и района
  3. Торжок // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  4. Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  5. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]