Опсада Ла Рошела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опсада Ла Рошела
Део Француских верских ратова
Siege of La Rochelle 1881 Henri Motte 1846 1922.jpg
Ришеље приликом опсаде Ла Рошела
Време:септембар 1627 - октобар 1628
Место:Ла Рошел, јужна Француска
Резултат: Победа монархије
Сукобљене стране
Краљевина Француска Хугеноти
Команданти и вође
Кардинал Ришеље Жан Гитон
Јачина
23201 34000 браниоца и грађана
Жртве и губици
непознати 27000

Опсада Ла Рошела вођена је 1627-1628. године током Хугенотских устанака. Извршио ју је кардинал Ришеље, а завршена је предајом града.

Увод[уреди]

Кардинал Ришеље је у свом политичком програму стављао интересе државе испред интереса вере. Често је говорио да више воли француског хугеноту од Шпанца. У апсолутистичкој монархији, сматрао је Ришеље, не треба имати места за хугенотску државу у држави. Међутим, користећи се слабошћу краљеве власти, хугеноти 1621. године оснивају државу на југу Француске. Они су почели да убирају порезе у своју корист, постављали своје команданте, игнорисали краљеве прекоре... Ришеље је решио да једном за свагра ликвидира политичка права хугенота. Опсео је центар хугенотске државе – тврђаву Ла Рошел.

Опсада[уреди]

Упркос помоћи коју су јој пружали Енглези, тврђава је опкољена и са копна и са мора. Подигнута је огромна брана од 1500 метара. На тај начин су становницима Ла Рошела пресечене све комуникације. Енглези су се појавили надомак града, али су одустали од борбе. У граду је од глади помрло 16.000 људи. Дана 28. октобра 1628. године град се предао. Ришеље склапа уговор са ларошелском буржоазијом и дозвољава хугенотима слободно испољавање вере. Потом је упутио своју војску у Лангдок и приморао војводу Рогана на предају.

Алески едикт милости[уреди]

Ришеље је потврдио одредбе Нантског едикта Алеским едиктом милости. Међутим, хугенотима је у замену за слободу вероисповести одузео све тврђаве и гарнизоне које су едиктом стекли. Хугенотска република престала је да постоји.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја средњег века 2- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн