Алески едикт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кардинал Ришеље

Алески едикт милости донео је француски кардинал Арман Жан ди Плеси де Ришеље уз пристанак и потпис цара Луја XIII 27. септембра 1629. године. Њиме је потврдио права хугенота стечена Нантским едиктом.

Узроци[уреди]

Кардинал Ришеље је у свом политичком програму стављао интересе државе испред интереса вере. Често је говорио да више воли француског хугеноту од Шпанца. У апсолутистичкој монархији, сматрао је Ришеље, не треба имати места за хугенотску државу у држави. Међутим, користећи се слабошћу краљеве власти, хугеноти 1621. године оснивају државу на југу Француске. Они су почели да убирају порезе у своју корист, постављали своје команданте, игнорисали краљеве прекоре... Ришеље је решио да једном за свагра ликвидира политичка права хугенота. Опсео је центар хугенотске државе – тврђаву Ла Рошел.

Дана 28. октобра 1628. године град се предао. Ришеље склапа уговор са ларошелском буржоазијом и дозвољава хугенотима слободно испољавање вере. Потом је упутио своју војску у Лангдок и приморао војводу Рогана на предају.

Едикт[уреди]

Ришеље је потврдио одредбе Нантског едикта Анрија IV Алеским едиктом милости. Међутим, хугенотима је у замену за слободу вероисповести одузео све тврђаве и гарнизоне које су едиктом стекли. Хугенотска република престала је да постоји.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја средњег века 2- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн