Павле Егински
Павле Егински или Paulus Aegineta (грч. Παῦλος Αἰγινήτης; Егина, око 625 — око 690) био је византијски лекар из 7. века. Најпознатији је по писању медицинске енциклопедије Медицински компендијум у седам књига. Сматра се „оцем ране публицистике из области медицине“.[1] Дуги низ година у Византијском царству, његова дела су представљала и сумирала укупно западно знање о медицини и била су без премца по тачности и свеобухватности садржаја.[2]
Живот
[уреди | уреди извор]О његовом животу се не зна ништа, осим тога да је рођен на острву Егина и да је доста путовао и да је посећивао, између осталог, и Александрију.[3] Понекад га зову Iatrosophistes и periodeutes, реч која вероватно означава лекара који је путовао од места до места приликом обављању своје професије. Не зна се када је тачно живео; али, како он цитира Александра од Трала,[4] и њега сам цитира Јахја ибн Сарафјун (Серапион старији),[5] вероватно је да је Абу-ел-Фарај у праву када време у којем је радио датира на период друге половине 7. столећа.[6]
Дела
[уреди | уреди извор]Суда наводи да је написао неколико медицинских дела, од којих је главно још увек сачувано, без тачног наслова, али се обично назива Медицински зборник у седам књига (грч. Ἐπιτομῆς Ἰατρικῆς βιβλία ἑπτά, Epitomes iatrikes biblia hepta).[7] Ово дело је већиим делом компилација ранијих радова.[8]
Вилијам Александер Гринхил је написао да је његова репутација као лекара у исламском свету извесно била веома велика, а наводи се да су га посебно консултовале бабице, одакле је и добио име Al-kawabeli или „Акушеур“.[9] Арапски писци кажу да је написао дело „De Mulierum Morbis“ и друго „De Puerulorum Vivendi Ratione atque Curatione“. Његово велико дело је на арапски превео Хунејн ибн Исхак.[9]
Шеста књига о хирургији посебно је спомињана у Европи и арапском свету током средњег века,[10] и од посебног је интереса за историју хирургије. Цело дело на оригиналном грчком је објављено у Венецији 1528. године, а друго издање објаввљено је у Базелу 1538. године. Објављено је неколико латинских превода књиге. Његов први потпуни превод на енглески урадио је шкотски преводилац стручних књига, Френсис Адамс 1834.[11]
У овом раду описује операцију фиксирања киле која је слична савременим техникама.[12]
Почасти
[уреди | уреди извор]Ботаничар Карл фон Лине је 1753. именовао је биљку Aeginetia, која је род цветница које припадају породици волвотки, а пореклом су углавном из тропске Азије, у част Павла Егинског.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Güzey, Demet (2019-09-15). Mustard: A Global History (на језику: енглески). Reaktion Books. ISBN 978-1-78914-175-7.
- ^ Jütte, Robert (2008-05-12). Contraception: A History (на језику: енглески). Polity. стр. 36. ISBN 978-0-7456-3270-4.
- ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Paul of Aegina, iv. 49, p. 526
- ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Paul of Aegina, iii. 28, 78, pp. 447, 495, vii. 5, 11, 19, pp. 650, 660, 687
- ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Ibn Sarafyun, Pract. vii. 9, pp. 73, 74, ed. Lugd. 1525
- ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Abu-al-Faraj, Hist. Dynast. p. 114.
- ^ „Digital German edition”. University and State Library Düsseldorf.
- ^ Smith 1870, стр. 152.
- ^ а б Smith 1870, стр. 153.
- ^ Pormann 2004.
- ^ Aegineta 1834, стр. v (The Editor's Prefix).
- ^ Aegineta, Paulus (1921—24). Medical Epitome. Leipzig and Berlin: Heiberg. стр. 9—17. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „Aeginetia”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 20. 5. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Aegineta, Paulus (1834). Adams, Francis, ур. The Medical Works of Paulus Aegineta, the Greek Physician: Tr. Into English; with a Copious Commentary Containing a Comprehensive View of the Knowledge Possessed by the Greeks, Romans, and Arabians, on All Subjects Connected with Medicine and Surgery. 1 (First изд.). Welsh, Treuttel, Würtz. (Paulus (Aegineta_; Adams, Francis (1834). The Medical Works of Paulus Aegineta, the Greek Physician: Tr. Into English; with a Copious Commentary Containing a Comprehensive View of the Knowledge Possessed by the Greeks, Romans, and Arabians, on All Subjects Connected with Medicine and Surgery.
- Keyser, Paul T.; Irby-Massie, Georgia L. (2012-11-12). Encyclopedia of Ancient Natural Scientists: The Greek Tradition and its Many Heirs. Routledge. ISBN 9781134298020. Приступљено 19. 10. 2013.
- Pormann, Peter E. (2004). The Oriental Tradition of Paul of Aegina's Pragmateia. BRILL. ISBN 9789004137578. Приступљено 1. 12. 2012.
- al-Zahrāwī, Abū al-Qāsim Khalaf ibn ʻAbbās (1973). مقالة في العمل باليد: A Definitive Edition of the Arabic Text. University of California Press. ISBN 9780520015326. Приступљено 1. 12. 2012.
- Smith, William (1870). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 3. стр. 146, 152, 153.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Aegineta, Paulus (1844). Adams, Francis, ур. The seven books of Paulus Ægineta (in 3 volumes). 1 (Second изд.). Printed for the Sydenham Society. (Paulus (Aegineta0 (1844). The Seven Books of Paulus Ægineta.)
- Aegineta, Paulus (1846). Adams, Francis, ур. The seven books of Paulus Ægineta. 2 (Second изд.). Printed for the Sydenham Society. (Paulus (Aegineta); Adams, Francis (1846). The Seven Books of Paulus Ægineta.)
- Aegineta, Paulus (1847). Adams, Francis, ур. The seven books of Paulus Ægineta. 3 (Second изд.). Printed for the Sydenham Society. (Paulus, Aegineta (1847). The Seven Books of Paulus Aegineta: Translated from the Greek. With a Commentary Embracing a Complete View of the Knowledge Possessed by the Greeks, Romans, and Arabians on All Subjects Connected with Medicine and Surgery by Francis Adams. III.)
- Heiberg, Johan Ludvig, ур. (1921—1924). „Heiberg's CMG' Greek text (Index entry IX)”. The Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities. Приступљено 20. 5. 2012.
- Savage-Smith, Emilie (7. 12. 2011) [2004]. „Islamic Medical Manuscripts at the National Library of Medicine: Bio-Bibliographies: Paul of Aegina”. U.S. National Library of Medicine.