Петар Бартоломеј

Петар Бартоломеј
Место рођења	Марсељ, Француска
Датум смрти	20. април= 1099.
Место смрти	Антиохија

Бартоломеј прелази преко Ватре, Гистав Доре.

Петар Бартоломеј (умро 20. априла 1099. године) био је визионар и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата.

Лик

Петар Бартоломеј био је сиромашни слуга из армије Ремона од Сен Жила. Ништа до тада није могло да укаже на њега као на могућег визионара, а није био ни посебно лепа људска слика. Због сталних гладовања био је непрестано болестан, а почео је губити и вид. Осим тога, био је пијаница и два пута је покушао да дезертира. Ипак, визије су се указивале баш њему и то онда када су крсташи били опседнути у Антиохији од стране турског султана Кербуге. То сазнајемо из исказа непознатог хроничара који је био присутан када је визије Петар препричавао Ремону и Адемару.

Визије и проналазак Светог Копља

У првој визији Петру су се указали Исус Христос и Свети Андрија који су му објаснили да у подножју цркве Светог Петра може пронаћи Свето Копље, реликвију којом су Исусу Христу скраћене муке када је разапет стајао на крсту. Уз то Копље, које би носио Ремон у својој армији, крсташи би били непобедиви. У почетку, Петар је страховао да визију пренесе Адемару и Ремону јер би они одмах посумњали да ју је измислио да би добио више хране. У другој визији, Андрија га је упозорио да под хитно јави вођама оно што му је пренео. Тада је Петар скупио храбрости и препричао визију Ремону и Адемару.

Ремон је у визију поверовао, док је Адемар сумњао. Адемар је организовао копаче који су у заједно са Петром копали у подруму цркве. Копље је пронашао управо Петар Бартоломеј. Био је то комад метала који је некада сасвим сигурно морао бити метални бодеж копља. У трећој визији Свети Андрија је рекао Петру да поводом проналаска Светог Копља мора се одржати служба у цркви. Оно што је Адемара запрепастило јесте мноштво литургијских детаља које је Петар наводио, а које никако није могао знати јер је био неписмен. Осим тога, Свети Андрија је наредио пет дана строгог поста након чега треба напасти Турке.

Визија у вези са Адемаром

Два дана након Адемарове смрти (3. августа) Петар је имао још једну визију у којој му се обратио сам Адемар који је хтео крсташима да пренесе да вођство пребацује на Ремона. Додао је како му је лице спаљено јер није веровао у аутентичност Светог Копља, па је три дана провео у паклу. Након смрти Адемара Пијског, Петар Бартоломеј преузима духовно вођство, а уз Ремона стају и сиромашни, па он постаје најјачи војсковођа похода. Боемунд остаје у Антиохији, а Ремон наставља поход ка Јерусалиму обучен у одело сиромаха. Са њим су кренули и Танкред, Готфрид, Роберт Нормандијски и Роберт Фландријски.

Опсада Арке

Видевши каквим богатством располаже муслиманска држава Триполи, Ремон одлучује да нападне неки њихов град да би их заплашио и одузео им драгоцености. Избор је пао на Арку, у то време један од најутврђенијих градова ових простора. Опсада Арке одједном је стала. Дана 5. априла 1099. године Петар Бартоломеј је објавио нову визију у којој је од самог Спаситеља овлашћен да екскомуницира све оне за које мисли да раде погрешно. Ове визије наишле су на неодобравање Готфрида Бујонског, Роберта Фландријског и посебно капелана Роберта Нормандијског, Арнулфа. Зато Петар пристаје да се подвргне Божјем суду.

Божји суд

Петар је сам предложио да са Светим Копљем у рукама прође преко запаљене ватре. 8. априла окупила се целокупна крсташка војска да посматра овај тест. У самом центру налазила се велика група свештеника која је требало да прати шта се збива са Петром Бартоломејем. Шта се даље збивало описује капелан Ремон:

Када је ватра постала најјача, ја, Ремон, обратио сам се присутнима: Ако је свемоћни Бог говорио овоме човеку, лицем у лице, и ако је Свети Андрија открио копље њему, дозволи му да прође без озледа кроз ватру. Али ако је другачије, ако је лагао, нека изгори заједно са копљем које ће носити у рукама. Сви су клекли и одговорили: Амен.

Ватра је букнула високо, а њена врелина осетила се на даљину, чак толико да се нико није могао ни мало приближити. Онда је Петар Бартоломеј, обучен једино у кошуљу, клекао пред бискупа од Албаре и позвао Бога да му сведочи да није ништа измислио и да, ако лаже, нека погине у ватри. На крају је замолио све који посматрају да се моле за њега.

Бискуп му је ставио копље у руке, док је он клечао, и начинио над њим знак крста. Тада је Петар Бартоломеј, са копљем у рукама, одважно и без страха закорачио у ватру. Птица која је слетела изнад ватре залепршала је и одједном се спустила у њено средиште. У средини ватре, Бартоломеј је застао на моменат. Онда је наставио и сигурно изашао.

Смрт

Капелан Ремон даље описује:

Када се избавио из ватре, кошуља му није изгорела, па чак ни веома нежна тканина у коју је било замотано Свето Копље није претрпело било какву штету. Петар је прошао кроз гомилу и благосиљао их крстом вичући веома гласно. Сви су похрлили ка њему желећи да га дотакну или да откину комад његове кошуље. У целој тој гужви, повредили су му ноге на три или четири места, а када су га срушили, сломили су му кичму. Можда би у тој гомили и погинуо да га није извукао Ремон Пије, храбар и одважан војник који се кроз руљу пробио са неким од својих другова и ослободио га.

Гомила је, док је ватра још била врела, почела да купи пепео и жар, тако предано да ускоро ништа није остало од ње.

Интересантно је да Петра Бартоломеја чак ни тада нису напуштале визије. У моменту када се птица спустила усред ватре, имао је још један разговор са Богом. Ремон описује:

И тада, говорим истину, Ремон Пије донео је Петра у мој шатор. Док сам му завијао ране питао сам га зашто је застао у ватри. Одговорио ми је: Господ ми се обратио баш док сам био у средини ватре, додирнуо ме је својим рукама и рекао: Зато што ми нису поверовао да ће копље бити пронађено када ти га је показао Свети Андрија, нећеш проћи без озледа, али нећеш отићи у пакао. Онда сам прердлагао, било је нешто мало опрљотина на ногама, али уистину, то је било мало. Остале повреде нису биле тешке.

Онда смо позвали све оне који нису веровали у Свето Копље, могли су се и сами уверити да је Петрова глава и лице без било какве повреде од ватре, исто тако и остало тело, што значи да је прича о Светом Копљу истинита. Многи су га прегледати, славили Бога, говорећи да ни стрела није могла проћи кроз такву ватру као што је то учинио овај човек.

С друге стране, нормански хроничар другачије описује Петрову смрт:

Петар је, само у панталонама и кошуљи, прошао кроз ватру и онда на другом крају сав изгорео и пао. Следећег дана је умро. Касније су многи исповедали да их је Петар преварио, а да је он сам био ученик Симона мага.

Види још

• Адемар Пијски
• Петар Пустињак
• Ремон од Сен Жила

Литература

• Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.