Пејзажна архитектура

Централ Парк је типичан пример пејзажне архитектуре.

Оранжерија на Версаљском дворцу

Пејзажна архитектура је у широком смислу речи практичка уметност и наука о адаптацији предела за људе и његово искориштавање за уживање и ствара у целини и детаљу природне средине моделисањем терена, одређивањем комуникација, садњама зеленила, кориштењем вегетације и водених површина и оживљавањем простора архитектуром, павиљонима, фонтанама уметничким делима у екстеријеру. У ужем смислу речи је пејзажна архитектура, архитектура паркова и башти

Настанак пејзажне архитектуре

Сам настанак датира још од давнина, али као струка заснована је у време римске владавине где су се архитектура и пејзаж нашле узан спој. Окарактерисање домова било је често, од домуса па до виле рустика где је пејзажна архитектура имала велики утицај.

Данашњица

Пејзажне архитекте данас имају звање инжењера и њихов утицај сеже у разне пројектакнтске делатности.Чести су послови пројектовања тргова и паркова као и како мањих тако и већих приватних окућница. Велики пројекти данашњице захтевају пејзажне архитекте у својој струци који свјојим услугама стварају пријатан амбијент и простор намењен активностима и потрошњи слободног времена. Такође, пејзажне архитекте се баве еколошким аспектима, попут рекултивације предела и пројектовање простора сходно потребама корисника, као и санацијама деградираних површина и подизађа заштитних биљних појасева у обектима посебне намене.

Види још

• Хортикултуриста

Литература

• Kalusok, Michaela: Záhradní architektura. Brno, Computer Pres. 2004. ISBN 978-80-251-0287-9. стр. 136-175.
• Dudák, Vladislav: Encyklopedie světové architektury od menhíru k dekonštruktivizmu. Baset. 2000. ISBN 978-80-86223-07-0
• Gál, P., Kodoň, M.: Tvorba krajiny. Bratislava, STU 1981, pp. 83-85
• Kodoň, Milan; Gál, Peter (1989). Parkové a sadové úpravy: Tvorba krajiny a parkové úpravy. SVŠT. стр. 45—47. ISBN 978-80-227-0044-3.