Рељеф

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Терен)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Класификација геоморфолошких агенаса (Марковић et al. 2003.)

Рељеф представљају облици Земљине површи који су настали и непрекидно се мењају под дејством унутрашњих и спољашњих сила. Односно, свеукупност облика који карактеришу једну област чини рељеф те области.

Површ Земље, тј. површ рељефа представља граничну површ три различите средине: чврсте (литосфера), течне (хидросфера) и гасовите (атмосфера). Због тога што представља површ контакта три различите средине, рељеф мора бити резултат дејства антагонистичких сила сваке од тих средина. Стога дејство сила представља један од врло битних фактора у образовању рељефа.

Осим силе, за настанак рељефа потребан је и материјал на који ће деловати силе. Под материјалом се подразумева стенска маса, одређене геолошке грађе. Од својстава те стенске масе, зависиће карактеристике рељефа.

Ефекти деловања једне силе на стенску масу одређене геолошке грађе зависе од дужине трајања њеног дејства. Због тога је трећи битан фактор, који одређује карактеристике рељефа, време.

Специфичности рељефа у целини и својства појединачних облика који чине тај рељеф зависе, дакле, од три геоморфолошка чиниоца: од дејства скупа сила, од геолошке грађе стенске масе на коју делују силе, и од дужине трајања дејства сила на стенску масу.

Геоморфолошки чиниоци[уреди | уреди извор]

Очигледно је да формирање рељефа и његова својства зависе од три категорије чинилаца: енергетских, материјалних и временских.

Енергетски чинилац[уреди | уреди извор]

Енергетски чинилац су силе. Као активни фактор, силе се означавају скупним термином агенс. По свом пореклу, оне се деле на унутрашње – ендогене и спољашње – егзогене силе.

Ендогне силе изазивају тектонске и магматске покрете. За обликовање рељефа су значајни првенствено тектонски покрети, који се манифестују као епирогенезе и/или орогенезе и магматски покрети изражени кроз вулканизам и плутонизам.

Егзогене силе су резултат дејства стихије. Оне вајају, или праве скулптуру крупних геолошких или морфолошких целина, насталих дејством ендогених сила.

Материјални чинилац[уреди | уреди извор]

Материјални чинилац подразумева стенску масу одређених карактеристика, на коју делују силе. Под дејством сила у стенској маси се образују облици рељефа. Она, дакле, трпи промене. С обзиром на пасивну улогу у формирању рељефа, материјални чинилац се означава термином пацијенс.

Карактеристике стенске масе на коју делује скуп сила, одређује њена геолошка грађа. Овај термин одређује стенску масу у три погледа: по саставу (литологија), по просторним односима њених елемената (склоп) и по хронолошким односима (старост).

Са геоморфолошког аспекта, за настанак и развој рељефа битни су само литолошки састав и склоп стенске масе. С обзиром на то да су процеси образовања и развоја рељефа, по правилу, знатно млађи од времена настанка стенске масе, старост стене овде нема примарни значај. Под материјалним чиниоцем рељефа, на тај начин се подразумева стенска маса одређеног литолошког састава и склопа.

Од геолошке грађе стенског материјала у којем се формирају облици рељефа зависи врста процеса и њен интензитет, па тиме и облици који ће настати.

Временски чинилац[уреди | уреди извор]

Трећи битан фактор у образовању рељефа чини време. Силе перманентно делују на стенску масу. При томе се непрекидно разарају постојећи, а стварају нови облици. Постоји, дакле, стална промена рељефа у времену. Савремени рељеф се хронолошки може дефинисати као тачка на кривој, која је повучена у функцији времена.

Основна законитост рељефа[уреди | уреди извор]

Рељеф једне области представља неправилну, криву површ у простору, на којој су у контакту три различите средине: литосфера, хидросфера и атмосфера. Она настаје као резултат дејства скупа сила на стенску масу одређене геолошке грађе, а у одређеном периоду времена.

Ако се скуп сила, агенс, означи симболом А, карактеристике геолошке грађе, тј. пацијенс, симболом P, а време симболом V, рељеф се може исказати следећом релацијом:

Недавни напреци[уреди | уреди извор]

Landforms may be extracted from a digital elevation model using some automated techniques where the data has been gathered by modern satellites and stereoscopic aerial surveillance cameras.[1] Until recently, compiling the data found in such data sets required time consuming and expensive techniques involving many man-hours. The most detailed DEMs available are measured directly using LIDAR techniques.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Robert A. MacMillan; David H. McNabb; R. Keith Jones (септембар 2000). „Conference paper: "Automated landform classification using DEMs". Приступљено 26. 6. 2008. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва
  • Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско - геолошки факултет Универзитета у Београду
  • Hargitai Hetal. (2015) Classification and Characterization of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer. DOI 10.1007/978-1-4614-3134-3 https://link.springer.com/content/pdf/bbm%3A978-1-4614-3134-3%2F1.pdf
  • Page D (2015) The Geology of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.
  • Strak, V., Dominguez, S., Petit, C., Meyer, B., & Loget, N. (2011). Interaction between normal fault slip and erosion on relief evolution; insights from experimental modelling. Tectonophysics, 513(1-4), 1-19. doi:10.1016/j.tecto.2011.10.005
  • Gasparini, N., Bras, R., & Whipple, K. (2006). Numerical modeling of non–steady-state river profile evolution using a sediment-flux-dependent incision model. Special Paper - Geological Society of America, 398, 127-141. doi:10.1130/2006.2398(08)
  • Roe, G., Stolar, D., & Willett, S. (2006). Response of a steady-state critical wedge orogen to changes in climate and tectonic forcing. Special Paper - Geological Society of America, 398, 227-239. doi:10.1130/2005.2398(13)
  • Stolar, D., Willett, S., & Roe, G. (2006). Climatic and tectonic forcing of a critical orogen. Special Paper - Geological Society of America, 398, 241-250. doi:10.1130/2006.2398(14)
  • Wobus, C., Whipple, K., Kirby, E., Snyder, N., Johnson, J., Spyropolou, K., Sheehan, D. (2006). Tectonics from topography: Procedures, promise, and pitfalls. Special Paper - Geological Society of America, 398, 55-74. doi:10.1130/2006.2398(04)
  • Hoth, S., Adam, J., Kukowski, N., & Oncken, O. (2006). Influence of erosion on the kinematics of bivergent orogens: Results from scaled sandbox simulations. Special Paper - Geological Society of America, 398, 201-225. doi:10.1130/2006.2398(12)
  • Bonnet, C., J. Malavieille, and J. Mosar (2007), Interactions between tectonics, erosion, and sedimentation during the recent evolution of the Alpine orogen: Analogue modeling insights, Tectonics, 26, TC6016, doi:10.1029/2006TC002048
  • University of Cologne. "New insights into the relationship between erosion and tectonics in the Himalayas." ScienceDaily. ScienceDaily, 23 August 2016. <www.sciencedaily.com/releases/2016/08/160823083555.htm>
  • King, G., Herman, F., & Guralnik, B. (2016). Northward migration of the eastern himalayan syntaxis revealed by OSL thermochronometry. Science, 353(6301), 800-804. doi:10.1126/science.aaf2637

Спољашње везе[уреди | уреди извор]