Пећина Ласко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Пећина Ласко
Lascaux2.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Преисторијска налазишта и декорисане пећине у долини реке Везер
Место Montignac, Француска Уреди на Википодацима
Координате 45°02′57″ СГШ; 1°10′34″ ИГД / 45.0492° СГШ; 1.1761° ИГД / 45.0492; 1.1761
Критеријум културна: i, iii
Референца 85
Упис 1979. (3. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/fr/list/85

Пећина Ласко (франц. Grotte de Lascaux) налази се на југозападу Француске и чувена је по својим полихромним цртежима из доба касног палеолита. Пећина се налази у близини места Монтињак у департману Дордоња. Укупна површина пећине је око 120 м². Сматра се да су цртежи у пећини Ласко стари 17.300 година.[1][2] На цртежима су представљене велике животиње, од којих се за већину може анализом фосила потврдити да су живеле у овом крају. То су: коњи, бизони, говеда, јелени и планинске овце, а ређе: медведи, носорози и крупне мачке.

Године 1979. пећина Ласко је, заједно са другим преисторијским налазиштима у долини реке Везер, стављена на УНЕСКО листу Светске баштине.[3]

План пећине Ласко

Сматра се да су палеолитски људи у пећинама вршили магијске ритуале. Последњих година представљена је теорија да цртежи у пећини Ласко представљају праисторијске слике сазвежђа.[4]

Историја пећине од поновног открића у 20. веку[уреди]

У позно лето 1940. осамнаестогодишњи Марсел Равида (франц. Marcel Ravidat) је открио улаз у пећину Ласко. Касније се вратио у њу са три пријатеља. Њих четворица су открили да су зидови пећине прекривени представама животиња.[5][6] Пећина је отворена за јавност 1948.[7] До 1955. угљен-диоксид, који су производили око 1200 посетилаца на дан, видљиво је оштетио цртеже. Пећина је затворена за јавност 1963, цртежи су рестаурирани у оригинално стање, а пећина је стављена под стални надзор стручњака.

Реплика две најзначајније дворане пећине, велике дворане бикова и галерије слика, под именом Ласко II (Lascaux II), отворена је 1983, 200 метара од оригиналне пећине.[6] Репродукције осталих цртежа из пећине Ласко су приказане у Центру за преисторијску уметност у Ле Тоту.

Од 1998. пећину су заразиле гљивице. Разлог за ово би могао бити систем за проветравање, јако осветљење, или превелики број посетилаца.[8] Године 2008. установљено је присуство гљивице Stachybotrys коју стручњаци покушавају да одрже на одстојању од цртежа. Данас приступ пећини има само неколико стручњака, и то само по пар дана месечно. Процедуре које су коришћене за уклањање гљивица оставиле су тамне мрље на зидовима и оштетиле пигменте.[9]

Археолошка открића[уреди]

Међу откривеним предметима налазе се 403 камене алатке, 28 алатки од кости, 113 фрагмената алатки биљног порекла, 10 комада накита од пробушених шкољки, и бројни трагови боја и смола (ћилибара). Поред лампи, боја и остатака хране, пронађени су врхови стрела, стругачи и сечива. Судећи по малом броју пронађених алатки, у пећини се није становало.

Боје са цртежа у пећини анализиране су електронским микроскопом. Црне боје су оксиди мангана, док су жути, наранџасти и црвени пигменти оксиди гвожђа. Сви они су коришћени у чистом облику, без мешања са другим минералима и без термичке обраде.[10].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Capelo, Holly (July 2010). „Symbols from the Sky: Heavenly messages from the depths of prehistory may be encoded on the walls of caves throughout Europe.”. Seed Magazine. Приступљено January 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ merlynne6 (2009). „What the Lascaux Cave Paintings Tell Us About How Our Ancestors Understood the Stars”. Приступљено January 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. ^ „Prehistoric Sites and Decorated Caves of the Vézère Valley”. UNESCO World Heritage Center. Приступљено 30. 12. 2012. 
  4. ^ Whitehouse, David (9. 8. 2000). „Ice Age star map discovered”. BBC News. Приступљено 30. 12. 2012. 
  5. ^ Thomas Jr., Robert McG. (31. 3. 1995). „Marcel Ravidat is Dead at 72; Found Lascaux Paintings”. The New York Times. Приступљено 30. 12. 2012. 
  6. 6,0 6,1 Bahn (2007). стр. 81–85.
  7. ^ Littlewood (2005). стр. 296.
  8. ^ Lichfield, Paul (12. 7. 2008). „Six months to save Lascaux”. The Independent. Приступљено 30. 12. 2012. 
  9. ^ Moore, Molly (1. 7. 2008). „Debate Over Moldy Cave Art Is a Tale of Human Missteps”. The Washington Post. Приступљено 30. 12. 2012. 
  10. ^ Chalmin E., Menu M., Pomiès M.-P., Vignaud C., Aujoulat N. et Geneste J.-M. Les blasons de Lascaux / / L'Anthropologie, 2004. T. 108. R. 571-592.

Литература[уреди]

  • Littlewood, Ian (2005). Justin Wintle, ур. The timeline history of France. New York: Barnes & Noble. стр. 296. ISBN 978-0-7607-7975-0. 
  • Bahn, Paul G. (2007). Cave Art: A Guide to the Decorated Ice Age Caves of Europe. London: Frances Lincoln. стр. 81—85. ISBN 978-0-7112-2655-5. 

Референце[уреди]

Литература[уреди]