Пећине у Елори
Пећине у Елори | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Пећине у Елори |
Место | Aurangabad district, Индија |
Координате | 20° 01′ 35″ С; 75° 10′ 45″ И / 20.0264° С; 75.1792° И |
Укључује | |
Критеријум | Културно добро: i, iii, vi |
Упис | 1983. (7. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/243 |
Пећине у Елори (маратхи: वेरूळ) чини 34 монументална пећинских храмова исклесаних у стенама око 30 км од града Аурангабада у индијског држави Махараштра. Изградили су их владари Раштракута од 5. до 12. века у готово вертикалним литицама брда Чаранандри. Од 34 храма, који представљају основе архитектуре индијских пећинских храмова, њих 12 су будистички (пећине 1—12.), 17 хиндуистички (13—27.) и 5. џаинистичка храма, што говори о заједничком животу и толеранцији ових религија у средњовековној Индији. Зато су 1983. године уписани на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.
Сматра се да су будистички пећински храмови најстарији у Елори, исклесани у две фазе: прва у 5. и 6. веку (1—5.).[1], и друга (6—12.) у 7. и 8. веку. Али сада неки историчари претпостављају како су неке хиндуистичке пећине (14., 17., 19., 20., 21., и од 26—29.) старије од ових храмова[2]
Будистички храмови су углавном вихаре (велики вишећелијски самостани уклесани у литице). У некима се налазе исклесане скулптуре Буде, Бодисатви и светаца, а понегде су се клесари потрудили на камену нацртати изглед дрвета.[3] Најславнија пећина је бр. 10., позната и као Вишвакарма. Она има вишеспратни портал иза којег је ступа у облику катедралне дворане чији је свод исклесан да изгледа попут дрвених греда, а у средишту је 5 метара висока скулптура Буде како проповеда.
За време Чалукyа (Калачури) и Раштракута владара (око 550—750.), браманизам је поновно ојачао у овом подручју и они су дали исклесати хиндуситичке храмове. Неки од њих су толико раскошни и комплексни да је требало више генерација клесара како би се завршили, између осталог и раскошни Каилаша храм (725—55.) који је потпуно исклесан из стене и дупло већи од Партенона на Атинском Акропољу.
Посљедње раздобље изградње храмова било је у 10. веку када су локални владари прешли са шаивизма (хиндуизам посвећен Шиви) на дигамбара џаинизам. Ови храмови одражавају џаинистички аскетизам, те су мањих димензија, али раскошно исклесани попут старијих већих храмова будиста и хиндуиста. Сваки од њих је имао оригиналне зидне слике на својим сводовима, до којих су остали само трагови боје.
-
Унутрашњост Вишвакарма храма (10.) -
Прилаз Каилаш храму -
Водопад поред храма -
Џаинистичке пећине -
Светиште пећине 32.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ У исто време када су Пећине Аџанте, око 100 км североисточно, напуштене
- ^ Dhavalikar 2003, стр. 12.
- ^ Špilje Ellore Преузето 14. јуна 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Dhavalikar, M.K. (2003). Ellora. New Delhi: Oxford University Press. стр. 12. ISBN 978-0-19-565458-5.
- James Burgess & J. Fergusson (2005). Cave Temples of India. W.H. Allen & Co., London, 1880.; Delhi: Munshiram Manoharlal Publishers Pvt Ltd., Delhi. ISBN 978-81-215-0251-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ELLORA.ind.in
- Video špilja na portalu MTDC Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2008)
- Izložba umjentina iz špilja Ellore