Пећине у Елори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Пећине у Елори
Назив на званичном списку светске баштине
Ellora cave16 001.jpg
Локација  Индија
Тип Културно добро
Критеријум i, iii, vi
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 1983. (7. седница)
Карта пећина у Елори

Пећине у Елори (маратхи: वेरूळ) чини 34 монументална пећинских храмова исклесаних у стенама око 30 км од града Аурангабада у индијског држави Махараштра. Изградили су их владари Раштракута од 5. до 12. века у готово вертикалним литицама брда Чаранандри. Од 34 храма, који представљају основе архитектуре индијских пећинских храмова, њих 12 су будистички (пећине 1—12.), 17 хиндуистички (13—27.) и 5. џаинистичка храма, што говори о заједничком животу и толеранцији ових религија у средњовековној Индији. Зато су 1983. године уписани на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.

Нацрт храма Каилаша

Сматра се да су будистички пећински храмови најстарији у Елори, исклесани у две фазе: прва у 5. и 6. веку (1—5.).[1], и друга (6—12.) у 7. и 8. веку. Али сада неки историчари претпостављају како су неке хиндуистичке пећине (14., 17., 19., 20., 21., и од 26—29.) старије од ових храмова[2]

Будистички храмови су углавном вихаре (велики вишећелијски самостани уклесани у литице). У некима се налазе исклесане скулптуре Буде, Бодисатви и светаца, а понегде су се клесари потрудили на камену нацртати изглед дрвета.[3] Најславнија пећина је бр. 10., позната и као Вишвакарма. Она има вишеспратни портал иза којег је ступа у облику катедралне дворане чији је свод исклесан да изгледа попут дрвених греда, а у средишту је 5 метара висока скулптура Буде како проповеда.

За време Чалукyа (Калачури) и Раштракута владара (око 550—750.), браманизам је поновно ојачао у овом подручју и они су дали исклесати хиндуситичке храмове. Неки од њих су толико раскошни и комплексни да је требало више генерација клесара како би се завршили, између осталог и раскошни Каилаша храм (725—55.) који је потпуно исклесан из стене и дупло већи од Партенона на Атинском Акропољу.

Посљедње раздобље изградње храмова било је у 10. веку када су локални владари прешли са шаивизма (хиндуизам посвећен Шиви) на дигамбара џаинизам. Ови храмови одражавају џаинистички аскетизам, те су мањих димензија, али раскошно исклесани попут старијих већих храмова будиста и хиндуиста. Сваки од њих је имао оригиналне зидне слике на својим сводовима, до којих су остали само трагови боје.

Извори[уреди]

  1. У исто време када су Пећине Аџанте, око 100 км североисточно, напуштене
  2. Dhavalikar (2003). стр. 12.
  3. Špilje Ellore Преузето 14. јуна 2011.

Литература[уреди]

  • Dhavalikar, M.K. (2003). Ellora. New Delhi: Oxford University Press. стр. 12. ISBN 978-0-19-565458-5. 
  • James Burgess & J. Fergusson (2005). Cave Temples of India. W.H. Allen & Co., London, 1880.; Delhi: Munshiram Manoharlal Publishers Pvt Ltd., Delhi. ISBN 978-81-215-0251-1. 

Спољашње везе[уреди]